Bogati postaju još bogatiji

Sudeći po zvaničnoj statistici za 2020. godinu, koju je objavila američka centralna banka FED i preneo Wall Street Journal, američka domaćinstva su tokom 12 meseci koje je obeležila korona kriza dodala zapanjujuću količinu novostvorene imovine. Radi se o 13,5 biliona dolara, što je najveća godišnja dobit unazad tri decenije, kada se rezultati ujednače sa aktuelnom vrednošću američke nacionalne valute.

Ipak, ovu u načelu lepu vest kvari slika o neravnomernoj društveno-ekonomskoj raspodeli novostečenog bogatstva. Najimućnija petina Amerikanaca prihodovala je 9,84 biliona dolara u pomenutom periodu, ili približno 70 odsto pomenute sume, dok je petina najsiromašnijih međusobno podelila tek 50 milijardi, odnosno 0,05 biliona dolara, što je 196,8 puta manji iznos.

Ova razlika je još dramatičnija, kada se uzme u obzir da je jedan procenat najbogatijih Amerikanaca prihodovao otprilike 30 odsto, to jest nešto više od četiri biliona dolara. Petnaest milijardera, među kojima su Džef Bezos (Jeff Bezos), Ilon Mask (Elon Musk) i Mark Cukerberg (Mark Zuckerberg), dodali su ukupno 563 milijardi dolara tokom 2020. godine.

Nekoliko je razloga za neočekivano veliko ostvarivanje dobiti u krizno vreme. Naravno, kod najbogatijih pojedinaca to je rezultat dobrog poslovanja njihovih kompanija, pre svega u tehnološkom sektoru, ali i segmentu usluga, koje se sve više sele u online domene. Kada je o tome reč, svi kancelarijski poslovi uspešno su preživeli tranziciju na rad od kuće, a mnogi takvi zaposlenici i frilenseri odabrali su rad iz manje skupih sredina, i masovno napustili skupa gradska jezgra, te na taj način dodatno uštedeli.

Vlasnici kuća su profitirali jer je skok vrednosti nekretnina, uz konstantno niske kamatne stope, doprineo da povoljnije refinansiraju svoje hipotekarne zajmove. Pored toga, vlada SAD i vlasti pojedinačnih američkih država, uplaćivale su finansijsku pomoć stanovništvu – što direktno, što preko vaučera i čekova.  

S druge strane, najgore su prošli fabrički radnici, koji zbog nedostatka tražnje u pojedinim industrijama, te prelaska na automatizaciju proizvodnih procesa, opravdano strepe da će biti otpušteni.

Mnogi nisko plaćeni poslovi polako „nestaju sa scene“, pa zaključno sa aprilom 2021. godine, onih radnih mesta koja se plaćaju manje od 27.000 dolara godišnje, ima čak 24 odsto manje nego u januaru 2020. godine, dok je broj poslova koji se plaćaju više od 50.000 na godišnjem nivou, porastao za dva odsto.