Borba oko nametanja sopstvenih interesa između Kine i EU

Ministri spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak su dogovorili pokretanje strateškog plana za sprovođenje infrastrukturnih razvojnih projekata u drugim zemljama, radi „boljeg povezivanja sa svetom“, a s posebnim osvrtom na azijske zemlje. Ovaj plan predstavlja svojevrsni odgovor evropskih ministara diplomatije na kineski projekat slične namene, famozni „Pojas i put“, kojom druga svetska ekonomija već osam godina preko infrastrukturnih investicija „ulazi“ u 70 zemalja širom sveta.

Evropski državnici otvoreno kritikuju Kinu da na taj način, preko razvojnih kredita, širi svoj ekonomski i politički uticaj po stranim zemljama. No, postavlja se pitanje da li, zapravo, EU pokušava da postigne sličan cilj?    

„Istovremeno su u igri dva faktora, strategija za osvajanje tržišta i suprostavljeni pogledi oko važnih unutrašnjih politika Evropske unije i Kine“, napominje u razgovoru za Biznis.rs konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević.

Naš sagovornik podseća da je Kina „Pojas i put“, odnosno „Novi put svile“, zamislila perfektno u svoju korist, baš kao što je nekada prodavala barut, svilu i papir Evropi i dugo čuvala tajne njihove proizvodnje, samo sada za cilj ima izvoz svoje robe na veliko i razvijeno tržište Starog kontinenta.

„Mi smo kao država takođe malo pomogli Kini da se bolje pozicionira u današnjoj Evropi, i ostaje da se vidi da li će nam ona zauzvrat ubuduće pomagati, pored podrške u Savetu bezbednosti. Crna Gora, Mađarska, Srbija i Hrvatska su među zemljama koje su uveli kineske razvojne banke u svoja infrastrukturna ulaganja, bez dovoljnog informisanja javnosti, a reklo bi se i bez prethodno napravljenih dubinskih analiza“, komentariše Kovačević.

Upravo prejake veze s kineskim bankama predstavljaju najveći „trn u oku“ ministrima EU. Preskupo kreditirani projekti u Crnoj Gori ili Hrvatskoj su očigledni negativni primeri, koji se pominju ovih dana. Ipak, kada je reč o brzini sprovođenja projekata, pa i širenju trgovine, čini se da Evropa ne može da parira kineskoj sili.

To primećuju čak i zapadni mediji, listom nazivajući EU „presporom“, te „neodlučnom“, kada je reč o početku i načinu primene najavljenog plana. Ako je EU htela na vreme da odgovori Kini, imala je na raspolaganju dovoljno dug period, od 2013. godine do danas.

Tačnu vrednost inicijative „Pojas i put“ u ovom trenutku je teško precizno odrediti, ali statistička kuća Refinitiv pominje da je zbirna vrednost svih ugovorenih projekata zaključno sa 2020. godinom iznosila oko 4.000 milijardi američkih dolara.

„To što s jedne strane pokušava Kina, a s druge Evropska unija, nije ništa novo. Mi smo imali sličnu ideju s zemljama nesvrstanih u Africi, sedamdesetih i osamdesetih godina“, podseća Kovačević.

Prema njegovim rečima, trgovinski odnosi – pa i oni koji podrazumevaju infrastrukturna ulaganja – ako su fer zaključeni, donose koristi svim uključenim stranama.

„Međutim, vremena su se promenila i svet je postao multipolaran, pa se interesi često ne prepoznaju u prvi mah. Previše je političkih ideja među velikim ekonomskim silama da se one pozicioniraju na razne načine – političkim i kulturnim uticajima, ali nadasve putem trgovine“, zaključuje dr Milan Kovačević.