Bosch postaje nova zvezda u mikročipskom klasteru Silicijumska Saksonija

Inženjerska i tehnološka kompanija Bosch sledeće nedelje otvara novu fabriku poluprovodnika severno od Drezdena, u Nemačkoj pokrajini Saksoniji i postaje najnoviji član Silicijumske Saksonije, prenosi Deutsche Welle.

Ova firma investirala je oko milijardu evra (1,2 milijarde dolara) u svoju novu lokaciju, što predstavlja najveću pojedinačnu investiciju u njenoj 130-godišnjoj istoriji. Građevinski radovi započeli su u leto 2018. godine na površini veličine 14 fudbalskih terena.

„Naš poluprovodnički pogon u Drezdenu je prva Boschova fabrika AIoT, koja kombinuje veštačku inteligenciju (AI) sa Internetom (IoT)“, izjavila je portparol Boscha Anet Fišer (Annett Fischer) i dodala je da se mogu osloniti na kontinuirano poboljšanje proizvodnje postavljajući nove standarde Industrije 4.0.

Kada fabrika za proizvodnju do kraja 2021. godine dostigne svoj puni kapacitet, očekuje se da će obezbediti posao za do 700 ljudi koji će kontrolisati i nadgledati proizvodnju, kao i održavati mašine.

„Približno 100 mašina i instalacija povezano je sa elektronskim putem i celom infrastrukturom preko data centra“, izjavila je Fišerova.

Bosch silicijumski čipovi su mali, ali sadrže vrlo složene sklopove koji mogu da omoguće nekoliko miliona pojedinačnih elektronskih funkcija. Fokus kompanije je na proizvodnji automobilskih čipova, pri čemu je automobilska industrija u Evropi iskusila oštar nedostatak takvih poluprovodnika budući da pandemija korona virusa kontinuirano remeti svetske lance snabdevanja.

Nova fabrika povećaće reputaciju šireg područja Drezdena kao jednog od najznačajnijih čvorišta u Evropi. Nazvana je Silicijumska Saksonija u znak naklonosti svom mnogo većem bratu, Silicijumskoj dolini, u SAD-u.

Silicijumska Saksonija nosi naziv industrijskog udruženja na terenu. Njen generalni direktor Frank Bosenberg (Frank Bosenberg) napominje da je klaster poluprovodničkih čipova Drezden „beležio kontinuirani rast od 2009. godine“, pominjući oko 2.300 kompanija sa oko 60.000 zaposlenih i aktivnih u industriji u Saksoniji, a koji ostvaruju prihode od 16,5 milijardi evra.

Rukovodioci Silicijumske Saksonije se nadaju se da će poluprovodnički gigant Intel pridružiti klasteru Drezdena, jer kompanija trenutno traži odgovarajuću evropsku lokaciju za ulaganje novca.

„Mi smo među najvećim evropskim lokacijama za proizvodnju poluprovodnika“, izjavio je šef Silicijumske Saksonije Frank Bosenberg.

Drezdenski mikroelektronski klaster je nešto neobično u Evropi, a jedini značajan konkurent je veće područje Grenobla u Francuskoj sa sličnim brojem proizvođača čipova, inženjerskih kompanija i istraživačkih institucija.

Na pravom putu?

U poslednje vreme se puno govori o tome da Evropska unija želi da postane nezavisna od isporuke mikročipova iz Severne Amerike i Azije, a Brisel je spreman da izdvoji milijarde evra za kofinansiranje više evropskih proizvodnih pogona.

„Ovo ne uspeva jer čak ni TSMC na Tajvanu (Taivan Semiconductor Manufacturing Company) gde se ne može proizvesti nijedan čip u potpunosti sam“, izjavio je direktor projekta za tehnologiju i geopolitiku u Stiftung Neue Verantvortung (SNV) u Berlinu Jan Peter Kleinhans (Jan-Peter Kleinhans) i dodaje da firme zavise od velike mreže dobavljača i proizvodne opreme iz SAD, Japana i Holandije, hemikalija iz Južne Koreje i Japana, kao i silicijuma iz inostranstva i u skladu sa tim teško je steći potpunu nezavisnost.