Brčerević: Umesto 100 evra pomoći trebalo bi raditi na sistemu socijalnih karata i ne donositi ad hoc odluke mimo budžeta

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je na godišnjoj konferenciji za novinare da će 1. februara 2022. godine mladi od 16 do 29 godina dobiti dodatnu pomoć od 100 evra. Na taj vid pomoći imaće pravo oko 1,5 miliona mladih građana Srbije. Takođe, najavio i pomoć od 10.000 dinara za sve zdravstvene radnike od 15. januara, kao i pomoć penzionerima od 20.000 dinara.

Kako je najavio predsednik, to je sveukupno oko tri miliona ljudi koji će dobiti finansijsku podršku.

Ipak, pojedini ekonomisti, ali i šira javnost, još jednom su se zapitali koliko je ovakva vrsta pomoći ekonomski i socijalno dobra i opravdana?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević, ova mera se ne razlikuje od prethodnih jednokratnih mera pomoći građanima koje je Savet u više navrata u svojim analizama kritikovao jer proizvode više loših nego dobrih rezultata. 

Braneći poziciju Fiskalnog saveta, Brčerević ističe da ova mera nije dobra zbog toga što je budžet već u deficitu, a država se ovim dodatno zadužuje.

“Ovo je još jedna u nizu loših mera. Novca u budžetu nema, moramo dodatno da se zadužimo za njenu isplatu, jer ovo nije besplatna pomoć nego ćemo je vraćati svi”, ističe on dodajući da ovo, sve i da ima novca u budžetu, nije dobar primer ekonomske i socijalne politike. 

Na našu konstataciju da se ovom merom, kako i zvaničnici ističu, podstiče potrošnja, Brčerević podseća na analizu Fiskalnog saveta iz maja koja kaže da se novac potrošen na ovakav način neće vratiti u budžet u odgovarajućim količinama niti može da ima primetan i trajan podsticaj za privredni rast.

Umesto toga, a imajući u vidu rastuću inflaciju, naš sagovornik smatra da bi država trebalo da ograniči potrošnju.

“Pored toga što je mera neefikasna, nije dobro da se u uslovima inflacije koja se razbuktava novac gura dalje u potrošnju. Država bi trebalo da ide u pravcu restriktivnosti i smanjenja potrošnje, kako bi se inflacija stavila pod kontrolu i tek tada može da se razmišlja o nekim isključivo fokusiranim merama, ali sad je pogrešan trenutak da se govori o pomoći države mladima, naročito jer je ona neselektivna”, naglašava on.

Poslednji podatak iz novembra kaže da inflacija iznosi 7,5 odsto ali je ona, prema rečima Brčerevića, sigurno preko 10 odsto za najsiromašnije građane koji najveći deo svojih prihoda troše na hranu i energente jer su upravo ti proizvodi najviše poskupeli.

Uloga države nije da neselektivno deli novac (kog nema), smatra naš sagovornik, već da precizno identifikuje materijalno ugrožene građane i novac za socijalne potrebe obezbeđuje samo njima, za šta je preduslov pravljenje socijalnih karata.

On podseća i da je usvojen Zakon o socijalnim kartama koji predviđa da taj sistem treba da profunkcioniše u martu 2022. i kojim bi bilo bolje uređeno pitanje pomoći države socijalno ugorženim građanima, ali da se u budžetu za 2022. godinu takva stavka ne može jasno prepoznati, što ostvarenje ovog cilja čini upitnim.

Takođe, smatra problematičnim i to što usvajanje budžeta ne prati standardnu institucionalnu proceduru, kao i da se brojne stavke, poput ove pomoći, ne pominju u njemu. 

“Budžet se tretira neobavezujuće, što je loše, jer se budžetske mere usvajaju mimo standardne budžetske procedure”, kaže on.

Kada je reč o pomoći medicinskim radnicima u iznosu od 10.000 dinara, naš sagovornik ističe da je Fiskalni savet radio 2018. godine analizu kojom je utvrđeno da su zdravstveni radnici plaćeni manje nego što bi trebalo, ali da su u međuvremenu dobijali povišice, tako da se sad ne zna sa sigurnošću da li je ovaj sektor još uvek nedovoljno plaćen.

Ipak, on i ovde postavlja pitanje, zbog čega se i ova mera nije našla u budžetu za sledeću godinu koji je usvojen pre svega mesec dana.

“Zbog čega sve to nije moglo lepo da se stavi u budžet pa da se obrazloži i prodiskutuje u parlamentu, nego se odluke donose ovako ad hoc”, kaže naš sagovornik.

On podseća i da se reforma sistema zarada u javnom sektoru, koji bi ih definisao na osnovu objektivnih parametara, najavljuje skoro deset godina.