Srbija posle Irske ima najpovoljniju privrednu dinamiku

Budžet za 2022. godinu oprezan i konzervativan, drastično porasli troškovi za kazne i penale

AnalizaBankeNovacSrbijaU fokusuVesti

8.12.2021 13:38 Autor: Stefan Petrović 0

Budžet za 2022. godinu oprezan i konzervativan, drastično porasli troškovi za kazne i penale Budžet za 2022. godinu oprezan i konzervativan, drastično porasli troškovi za kazne i penale
Usvajanje budžeta za 2022. godinu tokom trajanja pandemije, kako se navodi u decembarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), stvara izvesnu dozu neizvesnosti u... Budžet za 2022. godinu oprezan i konzervativan, drastično porasli troškovi za kazne i penale

Usvajanje budžeta za 2022. godinu tokom trajanja pandemije, kako se navodi u decembarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), stvara izvesnu dozu neizvesnosti u planiranju, a predviđanje deficita od tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) predstavlja bolji fiskalni rezultat u odnosu na rezultat predviđen rebalansom iz oktobra 2021. godine.

Ukupni prihodi u budžetu za 2022. godinu planirani su u iznosu od 1.516 milijardi dinara, što je za 1,9 odsto više u odnosu na budžet za 2021. 

Povećanju budžetskih prihoda trebalo bi da doprinesu, prema ovoj analizi, rast poreskih prihoda, među kojima je najznačajniji deo od poreza na dodatu vrednost (PDV), zatim povećanje donacija od 32,5 odsto. 

Budžetom za 2022. godinu predviđeni su ukupni izdaci u iznosu 1.717 milijardi dinara, što je 4,2 odsto manje u odnosu na drugi rebalans budžeta za 2021. godinu. 

„Najznačajnije smanjenje izdataka budžeta planirano je za izdatke za subvencije (-32,3 odsto), pre svega subvencije namenjenih privredi, za drumski saobraćaj i za turizam. Pored toga, smanjenje izdataka budžeta predviđeno je i za izdatke na ime ostalih tekućih rashoda i ostalih dotacija i transfera“, navodi se u analizi.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže ekonomista Ivan Nikolić, budžet za 2022. godinu je oprezno i konzervativno projektovan, uvažavajući izazove koji proizilaze iz pandemije i nepovoljnih kretanja do kojih je dovela. 

Pored toga, Nikolić kaže da se povećani prihodi u odnosu na ranije budžete zanemaruju zbog inflacije, ali da ih ne treba prevideti.

„S obzirom na izbornu godinu, budžet je zaista oprezno postavljen i to se, pre svega, ogleda na prihodnoj strani, jer se čini da su prihodi nešto potcenjeni, pre svega zbog veće inflacije i zbog višeg rasta koji ćemo imati ove, pa će samim tim taj prenos i u narednu godinu biti veći“, rekao je Nikolić.

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

On upozorava da postoje izgledi da bi deficit u 2021. godini mogao da bude nešto veći od predviđenog, kao i da je gornja granica za sledeću godinu tri odsto, ali i da postoji verovatnoća da on bude niži.

„To opet zavisi od zdravstvene situacije, ako se bude popravljala ili stabilizovala“, naglasio je Nikolić.

Na pitanje hoće li, kao što je to Fiskalni savet predvideo, biti rađen rebalans nakon izbora koji nas očekuju sledeće godine, NIkolić kaže da, i ukoliko ga bude, on neće imati veze sa izborima, već sa postojanjem nešto šireg fiskalnog prostora za investicije, odnosno kapitalne izdatke.

Govoreći o kapitalnim investicijama on je istakao da su vrlo visoke i da nastavljaju trend koji je uspostavljen prošle i pretprošle godine kao podrška ukupnom ulaganju u zemlju, samim tim i dinamici rasta koja je, kako je rekao, vrlo visoka.

„Juče sam gledao podatke Eurostata za treće tromesečje 2021. godine. Mi ćemo gotovo izvesno ove godine imati, posle Irske, najpovoljniju privrednu dinamiku“, zaključio je Nikolić.

Kazne i penali odnose sve više novca

Ipak, drugi deo novčića priče o budžetu tiče se izdvajanja za kazne i penale koja su drastično porasla. Prema oceni Fiskalnog saveta, budžetska izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade se u 2022. godini planiraju na rekordno visokom nivou od oko 280 miliona evra.

Kako se navodi u Oceni Predloga budžeta za 2022. godinu, izdvajanja za kazne, penale, registar NSZ-a, registar Poreske uprave i registar Republičkog geodetskog zavoda, kao i za još 38 srodnih naknada, već godinama rastu. 

„Podsećanja radi, 2010. godine ovi troškovi su iznosili svega 30 miliona evra da bi u 2020. dostigli 190 miliona evra. Oktobarskim rebalansom za 2021. godinu zadržan je relativno visok nivo ovih rashoda od oko 150 milona evra, a sada se budžetom za 2022. godinu planira novi porast ovih troškova – do nivoa od oko 280 miliona evra, što je rekordno visok iznos“, navodi Fiskalni savet. 

Digitron i laptop
Foto: Rawpixel

U oceni se dodaje da tretman ovih rashoda u budžetu i dalje nije zadovoljavajući jer, kako navode, ubedljivo najveći deo isplata na ime kazni u 2022. godini ostaje nepoznanica. 

Inače, izdaci za kazne i penale se suštinski sastoje od isplata na ime izgubljenih sudskih sporova u kojima je Republika Srbija tužena strana i naknada za štetu nanetu od strane državnih organa. 

„Fiskalni savet je na fenomen rasta ovih troškova ukazivao još 2014. godine, kada su oni prvi put premašili prag od 10 milijardi dinara. Razlozi koji su tada stajali iza eksplozivnog rasta ovih rashoda mogli su se saznati tek ex-post, mesecima nakon što odšteta bude isplaćena, jer budžetska dokumentacija nije davala nikakve detalje u pogledu prirode izgubljenih sporova“, podseća Savet.

Fiskalni savet kao glavni porblem navodi činjenicu da je budžet nastavio da bude jednako neinformativan u pogledu prikazivanja ovih troškova, jer predloženi budžet za 2022. godinu najvećim delom ne nudi objašnjenje u vezi sa prirodom kazni koje država plaća, tipu izgubljenih sporova i slično.

Izuzetak su, kako je navedeno, izdvajanja za početak procesa restitucije koja su jedina u budžetu jasno naznačena, a reč je o obeštećenjima za vlasnike konfiskovane imovine u slučajevima u kojima nije bilo moguće vraćanje imovine u naturi.

Zbog svih ovih činjenica, Fiskalni savet sugeriše da budžet bude potpuniji i transparentniji kako bi bilo jasno kuda odlaze sve veća izdvajanja na ime kazni i penala. 

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...