Glavni prioriteti smanjenje deficita i javnog duga, uz rast kapitalnih investicija

Da li su ciljevi budžeta za 2022. godinu previše ambiciozni ili realno dostižni?

AnalizaInvesticijeNekretnineSrbijaU fokusuVesti

25.10.2021 17:31 Autor: Stefan Petrović 1

Da li su ciljevi budžeta za 2022. godinu previše ambiciozni ili realno dostižni? Da li su ciljevi budžeta za 2022. godinu previše ambiciozni ili realno dostižni?
Vlada Srbije će 3. novembra razmatrati Predlog budžeta za 2022. godinu, koji bi Narodna skupština trebalo da usvoji do kraja sledećeg meseca. Ministar finansija... Da li su ciljevi budžeta za 2022. godinu previše ambiciozni ili realno dostižni?

Vlada Srbije će 3. novembra razmatrati Predlog budžeta za 2022. godinu, koji bi Narodna skupština trebalo da usvoji do kraja sledećeg meseca. Ministar finansija Siniša Mali je kao glavne prioritete državne kase istakao smanjenje deficita, kao i smanjenje udela javnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu (BDP). Postavlja se pitanje, da li su i koliko proklamovani ciljevi ostvarivi ako se ima u vidu činjenica da je najveći izazov u vidu pandemije i dalje prisutan. 

Ministar je u saopštenju povodom završetka posete misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u okviru prve revizije tekućeg aranžmana, sa kojom je razgovarano i o budžetu za narednu godinu, podvukao da će biti povećane plate i penzije, ali i da će kapitalne investicije nastaviti da rastu.

“Budžet za 2022. godinu podrazumeva povećanje plata i penzija, kao i minimalne cene rada, ali i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Nastavljamo sa visokim izdvajanjima za investicije koje dalje podižu rast BDP-a i utiču na kvalitet života naših građana”, rekao je Siniša Mali.

Prema njegovim rečima, budžet za sledeću godinu podrazumeva deficit od tri odsto i udeo javnog duga u BDP-u od 55,5 odsto.

Da ovaj nivo deficita nije nedostižan, pod uslovom da se vratimo na okvire pre pandemijske krize, smatra i ekonomista Ivan Nikolić. On u razgovoru za Biznis.rs ističe da je još uvek nezahvalno davati čvršće prognoze, jer je zdravstvena kriza još uvek rovita, što nas i dalje drži u režimu gde je izvesna samo – neizvesnost. 

“Mi smo i dalje u režimu neizvesnosti koji na ekonomiju može ostavljati posledice u vidu inflacionog pritiska ili otežanih lanaca snabdevanja. Takođe, naveo bih i dalje slabe signale oporavka Evrozone. Ali deficit od tri odsto, pod pretpostavkom da se sve vrati u normalu, je izvestan, pogotovo ako znamo da ćemo u ovoj suviše kriznoj godini koja je uključila sve one intervencije i pakete pomoći, imati do pet odsto deficita. Dakle, to je nešto što je sasvim moguće i dostižno za Srbiju”, ocenio je Nikolić.

Foto: Pixabay.com

Fiskalni savet, pak, ide i korak dalje, te u svojoj “Oceni Predloga rebalansa budžeta Republike za 2021. godinu i preporukama za budžet 2022. godine” preporučuje Vladi da planira deficit od oko dva odsto BDP-a jer će, prema oceni ovog tela, u 2021. biti ostvaren bolji fiskalni rezultat, koji bi trebalo da se reflektuje i na 2022. godinu.

“Fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2022.  predstavljao bi odgovarajuće unapređenje javnih finansija da je u 2021. ostvaren planirani deficit od 6,7 odsto BDP-a. Budući da će deficit u 2021. biti 4,9 odsto BDP-a (a  najverovatnije i niži od toga), to znači da i cilj za 2022. treba prilagoditi ovom  poboljšanju”, navodi se u oceni.

Ipak, zbog rezervi koje sa sobom nosi pandemija, ekonomista Ivan Nikolić smatra da ne bi bilo ništa neobično da se i u 2022. ponovo usvaja rebalans budžeta. Kako je istakao naš sagovornik, moramo da prihvatimo zdravstvenu situaciju kakva jeste, kao i sve izazove koje sa sobom nosi. 

A na pitanje hoće li i koliki izazov za javne finansije predstavljati najavljeno povećanje plata i penzija, Nikolić kaže da sada imamo rast koji je snažan i konzistentan, zbog čega omogućava povećanje plata koje neće pratiti i rast deficita, pod uslovom da se smiri pandemija.

Fiskalni savet ističe da plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, kao i da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu švajcarske formule.

“Plate zaposlenih u javnom sektoru već nekoliko godina povećavaju se znatno brže od privrednog rasta, što je ekonomski loš i dugoročno neodrživ trend. U 2022. bi zato trebalo planirati porast  zarada koji bi bio nešto niži od očekivanog nominalnog rasta BDP-a. Fiskalni savet procenjuje da je ekonomski dobra mera povećanja zarada u javnom sektoru u 2022. za oko šest odsto,  jer ovaj rast ne bi ugrozio stabilnost javnih finansija, a dozvolio bi i određeno povećanje  broja zaposlenih od oko jednog procenta“, ističe se u oceni Fiskalnog saveta.

Kada je reč o kapitalnim investicijama na koje je i sam ministar finansija Siniša Mali stavio poseban akcenat, Ivan Nikolić kaže da će država insistirati na održavanju visoke investicione aktivnosti u delu koji se nje tiče, a biće pokretani i novi projekti. One se, prema njegovim rečima, pokazuju jako dobrim zbog toga što su najbitnija poluga u održavanju visokih stopa rasta, te zato zauzimaju veliki deo kolača u BDP-u.

“Najbitnija poluga održavanja visokih stopa rasta su kapitalne investicije. Ove godine ćemo imati izuzetno visoke kapitalne izdatke države, verovatno i rekordne, koje će doprineti podizanju rasta. Kapitalni projekti će se nastaviti i pokrenuće se neki novi veliki, poput metroa u Beogradu, što će odražavati visoke kapitalne izdatke i to je jako dobro, pogotovo u ovom periodu kada treba nadomestiti manjak domaće tražnje. Kada pogledamo, ukupne fiksne investicije čine gotovo četvrtinu BDP-a, što je idealna proporcija za zemlju kakva je Srbija, od koje se očekuje da na duži rok postiže stope rasta četiri ili više odsto, a kapitalne investicije su jedini način da se to dostigne”, istakao je Nikolić.

On je dodao i da kapitalne investicije stvaraju sigurnost u okolnostima kada je Evrozona pod pritiskom koji izaziva pandemija, a kao dosadašnji najbitniji sektor navodi građevinsku industriju, koja je značajna ne samo po direktnim efektima, već što na duže staze multiplikuje koristi jer za sobom povlači i rast drugih sektora. 

Komentarišući činjenicu da je MMF ocenio da je, pored kapitalnih investicija i ulaganja u zdravstvo, neophodno ulagati i u zelenu ekonomiju, Nikolić je istakao da ostaje da se vidi šta će se i na koji način uraditi u ovoj oblasti, ali da trenutna energetska kriza diktira nešto drugačije prioritete. 

“Naravno da velike investicije traže i dugoročne planianje i pripremu, ali treba se u hodu prilagođavati tekućim izazovima i problemima, koji su očigledni naročito u energetskom pogledu. Na njih bi trebalo reagovati proširivanjem kapaciteta ili stvaranjem novih. Priča se o partnerstvu sa Mađarskom i o izgradnji novih kapaciteta kod nuklearnih elektrana. To je u ovom trenutku prvorazredno pitanje, možda i značajnije od dileme oko zelene agende”, zaključio je Nikolić. 

  • Tina

    26.10.2021 #1 Author

    Realno su dostizni ciljevi, a i zivotni standard ce nam se znatno povecati

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...