Da li preduzetništvo u Srbiji „cveta“ iz potrebe da se obezbedi egzistencija?

Broj novoosnovanih preduzeća u Srbiji nastavlja da pokazuje da među građanima i dalje postoji snažna potreba za pokretanjem sopstvenog posla, bilo iz preduzetničke ambicije, bilo kao odgovor na izazove na tržištu rada.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, tokom 2025. godine u Srbiji je osnovan ukupno 59.721 privredni subjekt, dok je u prvih pet meseci 2026. registrovano još 18.336 novih firmi i preduzetničkih radnji.

Najveći deo novoosnovanih poslovnih subjekata i dalje čine preduzetnici. Tokom prošle godine registrovano ih je čak 46.749, što predstavlja ogromnu većinu u ukupnom broju novootvorenih firmi. Na drugom mestu nalaze se društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) kojih je osnovano 7.925.

Pored njih, registrovano je i 1.582 udruženja, 489 sportskih udruženja, 76 stečajnih masa, 67 fondacija, 63 ogranka stranih privrednih društava, 26 zadruga i 14 predstavništava stranih kompanija. Broj novoosnovanih akcionarskih društava bio je simboličan – svega dva tokom cele godine.

Podaci pokazuju da je najveći broj novih firmi nastao u sektoru konsultantskih aktivnosti povezanih sa poslovanjem i upravljanjem. Tokom 2025. godine u ovoj oblasti osnovano je 4.167 novih privrednih subjekata, što je čini apsolutnim liderom među svim delatnostima.

Na drugom mestu našli su se restorani i pokretni ugostiteljski objekti sa 3.361 novoosnovanom firmom, dok je treće mesto zauzela oblast računarskog programiranja sa 2.984 registrovana poslovna subjekta.

Među delatnostima koje su privukle veliki broj novih preduzetnika nalaze se i sindikati sa 2.468 novih registracija, frizerski i kozmetički saloni sa 1.804, drumski prevoz tereta sa 1.781, kao i različite organizacije zasnovane na članstvu, kojih je osnovano 1.631.

Građevinski sektor takođe je pokazao značajnu aktivnost. U oblasti izgradnje stambenih i nestambenih zgrada registrovana su 1.434 nova subjekta, dok je u kategoriji ostalih specifičnih građevinskih radova otvoreno još 1.224 firmi.

Među najzastupljenijim delatnostima našle su se i usluge iz informacionih tehnologija. U sektoru ostalih IT usluga registrovano je 1.279 novih firmi, dok je u oblasti specijalizovanih dizajnerskih delatnosti osnovana 1.081 kompanija ili preduzetnička radnja. Održavanje i popravka motornih vozila takođe beleži značajnu aktivnost sa 1.201 novim subjektom.

Trendovi iz 2025. godine nastavljeni su i tokom 2026. Podaci bonitetne kuće CompanyWall za prvih pet meseci pokazuju da se lista najatraktivnijih delatnosti nije značajnije promenila.

Konsultantske aktivnosti i dalje prednjače sa 1.612 novoosnovanih firmi. Na drugom mestu nalazi se računarsko programiranje sa 1.113 novih poslovnih subjekata, dok ugostiteljstvo zauzima treću poziciju sa 1.097 novoosnovanih restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata.

Drumski prevoz tereta nastavlja da raste i tokom ove godine registrovano je 553 novih privrednih subjekata u toj oblasti. Slede organizacije zasnovane na članstvu sa 534 registracije, izgradnja stambenih i nestambenih objekata sa 514, kao i frizerski i kozmetički saloni sa 411 novoosnovanih radnji.

Među delatnostima koje beleže rast nalaze se i poštanske aktivnosti komercijalnog servisa sa 385 novih firmi, ostale usluge informacionih tehnologija sa 366, specijalizovane dizajnerske delatnosti sa 363, kao i nespecijalizovana trgovina na veliko sa 347 registrovanih subjekata.

Da li broj novoosnovanih firmi pokazuje privredni rast ili borbu za pravo na rad?

Poslovni konsultanti Biljana Lazarević i Veljko Davidović smatraju da se iza ovih brojki krije mnogo složenija slika od one koju prikazuju statističke tabele. Prema njihovoj oceni, podaci o novim firmama ne govore nužno samo o preduzetničkom zamahu i ekonomskom optimizmu. Kada se statistika posmatra kroz prizmu svakodnevnog života, postaje vidljivo da veliki broj građana osniva sopstvene firme prvenstveno kako bi obezbedio egzistenciju.

Kako navode u razgovoru za Biznis.rs, deo ljudi se za samozapošljavanje odlučuje nakon gubitka radnog mesta, dok drugi ne uspevaju da pronađu stabilan posao u struci. U takvim okolnostima registracija preduzetničke radnje postaje način da se obezbede prihodi, radni staž i buduća penzija.

„Upravo zbog toga dominacija preduzetnika u odnosu na privredna društva predstavlja važan pokazatelj strukture domaće privrede. Dok osnivanje d.o.o. često podrazumeva planove za širenje poslovanja i zapošljavanje većeg broja radnika, preduzetničke radnje uglavnom osnivaju pojedinci koji sami stvaraju sopstveno radno mesto“, navode naši sagovornici.

Takav obrazac posebno je vidljiv u delatnostima poput frizerskih i kozmetičkih salona, ugostiteljstva, manjih građevinskih poslova i zanatskih usluga. Reč je o sektorima u kojima pojedinac može da se osloni na sopstveno znanje, iskustvo i rad bez velikih početnih ulaganja.

Posebno interesantna situacija, prema oceni Lazarević i Davidović, prisutna je u IT sektoru i transportnoj industriji. U tim oblastima sve češće dolazi do modela saradnje u kojem pojedinci formalno posluju kao preduzetnici, iako u praksi rade za jednog dominantnog klijenta ili kompaniju.

„Umesto klasičnog ugovora o radu radnik registruje preduzetničku radnju i mesečno izdaje fakture za svoje usluge. Takav model za poslodavce predstavlja način da smanje troškove poreza i doprinosa, kao i obaveze koje proizlaze iz radnog zakonodavstva“, objašnjavaju poslovni konsultanti.

Oni dalje ističu da, sa druge strane, zaposleni često ostvaruju nešto veći neto prihod nego što bi imali u standardnom radnom odnosu.

„Međutim, taj model nosi i određene rizike, jer ne podrazumeva istu zaštitu koja postoji kod klasičnog zaposlenja, uključujući prava na bolovanje, godišnji odmor ili određene oblike socijalne sigurnosti“, objašnjavaju.

Sagovornici napominju da je ovakav oblik poslovanja posebno zastupljen među IT stručnjacima, ali i u logističkom sektoru, gde vozači i organizatori transporta često posluju kroz sopstvene preduzetničke radnje, iako najveći deo prihoda ostvaruju kroz saradnju sa jednom većom kompanijom.

Važnu ulogu u regulisanju ovakvih odnosa ima test samostalnosti, koji je država uvela kako bi razlikovala istinske preduzetnike od prikrivenih zaposlenih. Ovaj mehanizam zasniva se na devet kriterijuma koji procenjuju da li preduzetnik zaista posluje samostalno na tržištu ili u suštini funkcioniše kao zaposleni kod jednog nalogodavca.

Kriterijumi obuhvataju, između ostalog, pitanje broja klijenata, korišćenja opreme i prostora nalogodavca, kao i organizacije radnog vremena. Ukoliko se utvrdi da preduzetnik ne ispunjava dovoljan broj uslova koji potvrđuju samostalnost, poreski tretman takvog odnosa može biti značajno promenjen.

„Zbog toga statistika o broju novoosnovanih firmi otvara i šire pitanje o karakteru domaćeg preduzetništva. Da li rast broja registracija predstavlja dokaz razvoja novih poslovnih ideja i nastanka budućih velikih kompanija, ili pre svega pokazuje prilagođavanje građana i poslodavaca ekonomskim okolnostima, ostaje tema za detaljniju analizu“, zaključuju poslovni konsultanti Biljana Lazarević i Veljko Davidović.