Bruto dodata vrednost u padu u većem delu EU, BDP varirao od regiona do regiona

U Evropskoj uniji je u 2020. godini bruto dodata vrednost (BDV) bila niža za 5,9 odsto u odnosu na 2019. godinu, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„Promene u pojedinačnim regionima EU kretale su se od -22,2 procenta u regionu Južnog Egeja u Grčkoj, sve do +10,7 odsto u Južnoj Irskoj. BDV se smanjio u svim regionima osim u četiri, odnosno u tri irska regiona i u prekomorskom regionu Francuske – Majot“, piše u izveštaju Eurostata.

Kako je naglašeno, regioni sa najvećim zabeleženim padom BDV-a, nakon regiona Južnog Egeja u Grčkoj, jesu španska Balearska ostrva (-21,7 odsto), Jonska ostrva u Grčkoj (-20,5 procenata) i Kanarska ostrva, takođe u Španiji (-18,1 odsto).

„Nasuprot tome, druga tri regiona u kojima je evidentirano povećanje BDV-a, nakon Južne Irske, bili su Istočna i Srednja Irska (+2,2 procenta), francuski Majot (+0,7 odsto) i Severna i Zapadna Irska (+0,6 procenata)“, navode iz Eurostata.

BDP po glavi stanovnika značajno fluktuirao po regionima

Regionalni BDP po glavi stanovnika u 2020. godini, izražen kroz nacionalne standarde kupovne moći (PPS), kretao se od 30 odsto proseka EU u francuskom Majotu, do 274 procenta na jugu Irske.

„Vodeći regioni u rangiranju regionalnog BDP-a po glavi stanovnika u 2020. godini, posmatrano kroz perspektivu nacionalnog PPS-a, nakon Južne Irske bili su Luksemburg (263 odsto proseka EU), Istočna i Srednja Irska (215 procenata) i Brisel (205 odsto)“, naglašeno je u izveštaju istraživanja.

Dodaje se da visok BDP po glavi stanovnika u ovim regionima može delimično da se pripiše visokom prilivu radnika koji putuju na posao (Luksemburg i Brisel) ili velikom količinom imovine koja je u vlasništvu pojedinih multinacionalnih kompanija sa sedištem u određenim regionima (Južna, Istočna i Srednja Irska).

S druge strane, podaci Eurostata pokazuju da su posle Majota najniži regioni u rangiranju bili svi u Bugarskoj – severozapadni (36 procenata u odnosu na prosek EU), severno-centralni (37 odsto), jugoistočni (39 procenata) i južno-centralni (40 odsto).

„U slučaju Majota demografski faktori uglavnom objašnjavaju nizak BDP po glavi stanovnika, pošto je ovo bio region sa najnižom srednjom starošću u 2020. godini (17,7 godina)“, navedeno je u izveštaju.

U godini izbijanja pandemije BDP Srbije manji za 0,9 odsto

U 2020. godini bruto domaći proizvod (BDP) Srbije iznosio je, u tekućim cenama, 5,5 biliona dinara, i u odnosu na 2019. godinu nominalno je bio veći za 1,5 odsto, a realno manji za 0,9 procenata, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Najznačajnije učešće u formiranju BDP-a u 2020. godini imali su sektori prerađivačke industrije (13,3 odsto), zatim trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (11,3 procenta), kao i poslovanje nekretninama (7 odsto). Slede poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, kao i sektori informisanja i komunikacija i građevinarstva.

Posmatrano po delatnostima, najveći realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) u 2020. godini ostvaren je u sektoru informisanja i komunikacija (8,6 odsto), zatim u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti (5,8 odsto), finansijskom sektoru (4,5 odsto), državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju (4,3 odsto) i obrazovanju (2,6 odsto).

Sa druge strane, najznačajniji realni pad BDV-a evidentiran je u sektoru usluga smeštaja i ishrane, i to od 29,3 odsto, i u sektoru umetnosti, zabave i rekreacije – 19,5 procenata.