EU se najviše oslanja na uvoznu sirovu naftu

Cene energenata u evrozoni rasle prošle godine, ali je smanjena zavisnost od uvoza

BerzaEUInfrastrukturaVesti

10.2.2022 16:49 Autor: Julijana Vincan 9

Cene energenata u evrozoni rasle prošle godine, ali je smanjena zavisnost od uvoza Cene energenata u evrozoni rasle prošle godine, ali je smanjena zavisnost od uvoza
Između decembra 2020. i decembra 2021. godine uvozna cena energije u evrozoni se više nego udvostručila – porasla je 115 odsto, pokazuju podaci Zavoda... Cene energenata u evrozoni rasle prošle godine, ali je smanjena zavisnost od uvoza

Između decembra 2020. i decembra 2021. godine uvozna cena energije u evrozoni se više nego udvostručila – porasla je 115 odsto, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

„Proizvođačke cene energije u državama članicama porasle su za skoro tri četvrtine (73 odsto). Ovaj razvoj je u oštroj suprotnosti sa relativnom stabilnošću uvoznih cena energije između 2010. i 2019. godine (u 2020. godini su cene pale za 31 procenat) i relativno niskim godišnjim povećanjem cena domaćih proizvođača energije od 0,9 odsto između 2010. i 2019. godine (u 2020. godini su cene proizvođača energije pale za skoro 10 procenata)“, piše u izveštaju Eurostata.

Cene uvoza energije, iako prilično nestabilne, nisu se u prošlosti menjale više od 30 odsto tokom godine, a cene domaćih proizvođača nisu se menjale za više od oko 10 procenata godišnje. Potrošačke cene električne energije, gasa i drugih goriva su, kako se navodi, porasle za 25 odsto u periodu između decembra 2020. i decembra 2021. godine.

Istaknuto je i da cene uvoza energenata ne uključuju vodosnabdevanje, kanalizaciju, upravljanje otpadom.

Izvor: Eurostat

Smanjen uvoz energije u 2020. godini

EU je 2020. godine uvezla 57,5 odsto energije koju je potrošila, što je smanjenje od skoro tri procentna poena (pp) u poređenju sa 2019. godinom, kada je ovaj pokazatelj dostigao najviši nivo od 60,5 odsto svih vremena, pokazuju podaci Eurostata.

„Smanjenje je rezultat promena u glavnim komponentama ovog pokazatelja – neto uvoz je opao za 12,6 odsto, a bruto raspoloživa energija se promenila za -8,1 procenat, na šta je uglavnom uticalo smanjenje primarne proizvodnje. Ove promene povezane su sa smanjenom potražnjom zbog ograničenja pandemije korona virusa i ekonomske krize koja je usledila“, ocenjeno je u izveštaju Eurostata.

Dodaje se da su se najvažniji izvori goriva u energetskom miksu EU u 2020. godini, nafta i naftni derivati (34,5 odsto ukupnog goriva) i prirodni gas (23,7 procenata od ukupnog goriva) uglavnom uvozili.

Izvor: Eurostat

Stopa zavisnosti od uvoza sirove nafte, esencijalne robe za petrohemijsku industriju i proizvodnju goriva koja se koriste u transportu, bila je najviša od svih goriva. Neznatno je opala sa 96,8 odsto u 2019. godini na 96,2 procenta u 2020. godini, prekinuvši najnoviji trend rasta koji je započeo 2016. godine (95,2 odsto).

„Stopa registrovana u 2019. godini bila je najviša od 1990. godine, kada je zavisnost od uvoza sirove nafte iznosila 93,2 procenta. Relativna stabilnost zavisnosti u 2020. godini rezultat je smanjenja neto uvoza (-13 odsto) i sličnog smanjenja bruto raspoložive energije (-12,5 procenata)“, navodi se u izveštaju.

Prirodni gas, glavni energent za proizvodnju električne energije i grejanje u EU, imao je drugu najvišu stopu zavisnosti od uvoza od 83,6 odsto u 2020. godini, što je pad od šest pp sa 89,6 procenata u 2019. godini sa najvećim udelom uvoza od 1990. godine. Promena u 2020. godini rezultat je pada neto uvoza (pad od devet odsto) i manjeg smanjenja bruto raspoložive energije (-2,4 procenta).

Za čvrsta fosilna goriva, računajući mali i sve manji udeo u energetskom miksu EU (oko 10 odsto u 2020. godini), stopa zavisnosti od uvoza iznosila je 35,8 procenata (-7,4 pp u poređenju sa 2019. godinom).

Posmatrano retrospektivno od 1990. godine, ukupna stopa energetske zavisnosti zabeležila je još dva vrhunca – jedan u 2008. godini, kada je zavisnost dostigla 58,4 procenta, i 2006. godine (58,3 odsto).

  • FLAME

    10.2.2022 #1 Author

    Dakle, zaključak je da u 2022oj možemo očekivati sličan rast kao i 2006e i 2008e godine. Istorija se ustvari ponavlja.

    Odgovori

  • DANIJELA

    10.2.2022 #2 Author

    I evrozona zavisi od uvoza elektricne energije i taj uvoz raste iz godine u godinu.

    Odgovori

  • IVAN

    10.2.2022 #3 Author

    Pitanje je kako ce tek biti sledece zime.doci ce do velikih promena.

    Odgovori

  • VERA

    11.2.2022 #4 Author

    Sve je to politika i mnogo veći su tu interesi nego što možemo da predpostavimo. Mi moramo da imamo više izvora ( vetroparkove, solarnu energiju, hidroelektrane, gasovod ima još toga) a da Energetiku vode stručnjaci inače ode sve uzalud.

    Odgovori

  • BIJUTI27

    11.2.2022 #5 Author

    Ovo ništa novo nije.

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    11.2.2022 #6 Author

    cena struje raste a u nasoj zemlji je nema dovoljno tako da je poskupljenje neminovno

    Odgovori

  • NATI29

    11.2.2022 #7 Author

    Da li ima nesto sto mi ne uvozimo

    Odgovori

  • SANJA

    11.2.2022 #8 Author

    Rastu cene,stvarno nista novo

    Odgovori

  • Senco

    15.2.2022 #9 Author

    Nemacka je povecala cene gasa da bi prisilila narod da se greje na Struju,radi zastite Zivotne okoline,tako je isto i sa poskupljenjem Nafte da bi narod kupovao Auta na struju,Tako je i sa Kobajagi Rat u Ukraini,Dabi Evropa dala sankcije Rusiji a Rusija Evropi zatvorila Ventil Gasa,i onda ce ona da kaze Narodu ,mi drugog Energenta nemamo samo Struja,Narod nista nezna sta se sprema

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *