Više od 322 milijarde evra potrebno za trogodišnji plan

Šta donosi osnivanje Uprave za finansiranje energetske efikasnosti?

EkologijaInvesticijeNovacSrbijaVesti

1.2.2022 12:02 Autor: Julijana Vincan 10

Šta donosi osnivanje Uprave za finansiranje energetske efikasnosti? Šta donosi osnivanje Uprave za finansiranje energetske efikasnosti?
Osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti (EE) i početak njenog rada očekuje se početkom ove godine, navedeno je u Programu ekonomskih reformi... Šta donosi osnivanje Uprave za finansiranje energetske efikasnosti?

Osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti (EE) i početak njenog rada očekuje se početkom ove godine, navedeno je u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024 godine.

Formiranje Uprave prethodno je najavljivano za jun 2021. godine, a kako piše u Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, njena uloga je, između ostalog, da priprema predloge projekata i sprovodi projekte energetske efikasnosti koji se finansiraju sredstvima Evropske unije i drugih međunarodnih fondova, kao i da sprovodi sve aktivnosti u vezi sa dodelom podsticaja za sprovođenje mera energetske efikasnosti i prati realizaciju ostvarenih ušteda energije.

Vlada Srbije usvojila je Program 20. januara, a efikasnije korišćenje energije, uz dalje otvaranje energetskog tržišta, istaknuto je u okviru trinaest oblasti kao jedan od tri ključna izazova za konkurentnost, inkluzivni rast i povezane strukturne reforme.

Druga dva ključna izazova su povećanje zaposlenosti, posebno mladih, i usklađivanje kvalifikacija sa potrebama tržišta rada, kao i unapređenje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije.

Prema rečima profesora na Katedri za termomehaniku Mašinskog fakulteta u Beogradu, dr Miloša Banjca, pomenuta Uprava predstavlja organizaciono najniži, potpuno kontrolisani i isključivo budžetski način finasiranja projekata energetske efikasnosti.

Foto: Pixabay.com

„Skoro 10 godina sam bezuspešno pokušavao da ubedim Ministarstvo finansija da dozvoli uspostavljanje Fonda za EE kao nezavisnu instituciju, koja bi pored sredstava budžeta Srbije mogla da koristi i bespovratna sredstva EU i drugih međunarodnih organizacija i fondova. Nažalost, u tome nisam uspeo. Uprava za finansiranje energetske efikasnosti predstavlja organizaciono najniži, potpuno kontrolisani i isključivo budžetski način finansiranja projekata EE. Formiranjem ove Uprave, što je bez ikakve dileme pozitivno, projekti će biti finansirani isključivo iz budžeta Srbije, odnosno kredita, a ne korišćenjem bespovratnih sredstava fondova EU koji bi nam u ovom drugom slučaju bili na raspolaganju“, izjavio je dr Banjac za Biznis.rs.

Za reformu u 2022. godini potrebno 57 miliona evra investicija

U programu je data procena da će za dodeljivanje subvencija i transfera za povećanje energetske efikasnosti Upravi u ovoj godini biti potrebno oko 20,83 miliona evra, koji će biti praćeni sa još oko 13,9 miliona evra iz budžeta jedinica lokalne samouprave.

Dodaje se da će podsticaji posebno biti usmereni na domaćinstva, za potrebe energetske sanacije stambenih objekata i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. Za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja, koje dobiju podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti od Uprave, biće predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije.

Tablet i kuća
Foto: Pixabay.com

„Procena je da će za sprovođenje reforme u 2022. godini biti potrebno oko 57 miliona evra za investicije i oko dva miliona evra za izgradnju kapaciteta Uprave. U 2023. godini taj iznos je 112 miliona evra, od čega 111 miliona za investicije i jedan milion za jačanje kapaciteta, a u 2024. godini oko 117 miliona evra za investicije“, piše u Programu.

Nove lokacije za državne vetroelektrane

Pored vetroparka Кostolac, snage 66 megavata (MW), koji je u fazi implementacije i čiji je investitor Elektroprivreda Srbije (EPS), kao moguće lokacije za realizaciju projekata državnih vetroelektrana u Programu su navedene Zabela i Dubovac (opština Кovin), kao i javno-privatno partnerstvo sa kompanijom Fintel Energija za izgradnju vetroparka Maestrale Ring snage približno 600 MW.

U Programu se navodi da je ukupna vrednost ovih projekata oko tri milijarde evra.

Vetropark Maestrale Ring najavljivan je ranije kao najveći park u zemlji za koji se očekuje da će proizvoditi struju dovoljnu za 200.000 domaćinstava. Prostiraće se na na 6.700 hektara zemljišta u ataru naselja Čantavir, Novi Žednik Bačko Dušanovo i Višnjevac.

Državni projekti solarnih elektrana

Prema Programu, državni projekti solarnih elektrana realizovali bi se na državnom zemljištu, gde dominira više od 200.000 hektara uparloženog poljoprivrednog zemljišta na kome je moguća gradnja oko 2.000 MW solarnih elektrana.

„Potpisan je sporazum između Ministarstva rudarstva i energetike i kompanije UGT Renewables LLC sa kojom se pregovara o izgradnji solarnih panela ukupne snage oko 1.000 MW, na površini od oko 2.000 hektara i desetak lokacija širom Srbije. Time bi se dobio dodatni kapacitet od jednog gigavata (GW) električne energije i smanjila emisija ugljen-dioksida (CO2) za 1,9 miliona tona godišnje“, naglašeno je u Programu. 

Dodaje se da je na zemljištu deponije termoelektrana, koje pripada EPS-u, moguća izgradnja oko 300 MW solarnih elektrana ukupne vrednosti oko 200 miliona evra.

„Državni projekti solarnih elektrana ukupno donose novih 8.300 MW snage, ukupne vrednosti 6,2 milijarde evra. Nastaviće se sa razvojem projekata iz neiskorišćenih hidropotencijala (Morava, Ibar i Drina), kao i projekata reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3“, navedeno je u Programu. 

Subvencionisanje domaćinstava za prelazak na čistije izvore energije

U Srbiji ima oko 1,2 miliona individualnih ložišta, dok je ukupan broj domaćinstva 2,6 miliona. Kako su i individualna ložišta u kojima se za sagorevanje koriste ugalj i mazut veliki zagađivači životne sredine, Program predviđa subvencionisanje domaćinstva za prelazak na čistije izvore energije (pelet, gas, električna energija).

„Energetski sektor u Srbiji čini oko četiri odsto BDP-a i karakteriše ga zavisnost od fosilnih goriva, nizak nivo EE, nedovoljno korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE). Od ukupno proizvedene električne energije u Srbiji, termoelektrane na ugalj proizvele su 68,6 odsto, hidroelektrane 26,5 procenata, vetroelektrane priključene na prenosni sistem 2,5 odsto, a ostale elektrane 2,4 procenta električne energije“, piše u Programu.

  • MADMAX

    1.2.2022 #1 Author

    Vrhunski.

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    1.2.2022 #2 Author

    Zar ovo nije trebalo da bude u junu prošle godine?
    Vidim da je pomereno.

    Odgovori

  • BIJUTI27

    1.2.2022 #3 Author

    Sjajno. 😀

    Odgovori

  • MAJALG

    1.2.2022 #4 Author

    Super

    Odgovori

  • MARKO7

    1.2.2022 #5 Author

    Odlična informacija

    Odgovori

  • DANIJELA

    1.2.2022 #6 Author

    Bas tako.

    Odgovori

  • TINA

    2.2.2022 #7 Author

    Odlicno

    Odgovori

  • ACIKA

    2.2.2022 #8 Author

    Vise vetrenjaca manje uglja da bi disali normalnije….

    Odgovori

  • Anonimni

    2.2.2022 #9 Author

    S obzirom da je projekat veoma ozbiljan treba formirati i ozbiljnu komisiju ako je moguce neutralnu jer obicno ova pomoc ne stigne gde stvarno treba. Lokalne samouprave uvek zloupotrebe jer uvek idu po ‘babu i stricevima’…

    Odgovori

  • Sssa

    3.2.2022 #10 Author

    Jos jedna u moru agencija ,uprava i ko zna cega sve gde ce raditi partiski kadrovi i sve placati gradjani ….Sta to toliko ce raditi ova uprava a da vec postojece nisu mogle da preuzmu na sebe ??? Sta je sledece agencija ili uprava za zamenu ulicnih sijalica ?

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.