Čadež: Vakcinacija vozača rešiće zastoj kamiona na granicama Evrope

Poslovna putovanja i kontakti privrednika, a posebno prevoz robe nisu pitanje izbora već potreba biznisa. Da bismo sačuvali kompanije, da ne bismo ugrozili i prekinuli lance snabdevanja, da bi nam ekonomije sa što manje gubitaka izašle iz zdravstvene krize, i mi i svet moramo naći način da, boreći se za živote i zdravlje ljudi, što jeste najvažnije, ne sputamo privredu da radi i zarađuje, kaže za portal Biznis.rs Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Kada je o nedavnim problemima transportnih kompanija reč, a nakon odluke Nemačke da pooštri uslove prelaska granica i za prevoznike (za koje su tokom pandemije važila „mekša“ pravila po pitanju testiranja i karantina) i  lančane reakcije Češke, Slovačke i Austrije, Privredna komora je, naglašava predsednik PKS,  među prvima u Evropi intervenisala.

„Mada je zvanično odluka o restriktivnijim uslovima prelaska granice za prevoznike i dalje na snazi, zahvaljujući direktnoj komunikaciji sa nemačkim i briselskim institucijama, Evrokomorom i Nemačkom privrednom komorom u Srbiji, a pre svega sa Ministarstvom saobraćaja Nemačke došlo se do privremenog rešenja koje ne usporava transport, a  uvažava propisane epidemiološke mere. Nemačka je obezbedila više ljudi i veći broj punktova za testiranje, što je smanjilo zadržavanje na granici tako da kilometarskih kolona i višesatnog čekanja više nema. I sami vozači prilagodili su se novim uslovima pa se testiraju pre dolaska na nemačku granicu“, ističe Čadež.

Dodaje da se komunikacija sa Ministarstvom saobraćaja Nemačke, radi trajnijeg rešenja problema, nastavlja.

„Verujem da smo, nakon sastanka  sa Tomasom Kaserom, rukovodiocem Štaba za krizne situacije, nadomak rešenja u interesu i srpskih i nemačkih  kompanija koje posluju u Srbiji i izvoze na nemačko tržište, a koje bi bilo prihvatljivo i za nemačke zdravstvene vlasti. Po nama ključno i dugoročnije rešenje, koje smo predočili je prioritetna vakcinacija vozača u međunarodnom drumskom teretnom saobraćaju, kojima bi uz potvrdu iz Srbije nemačke granice bile otvorene bez testiranja. Ministarstvo saobraćaja će, kako je dogovoreno naš predlog razmotriti sa ostalim nadležnim ministarstvima i nadamo se pozitivnom odgovoru“, otkriva Čadež.

Ističe da paralelno,osim u direktnoj komunikaciji sa nemačkim institucijama, Privredna komora Srbije, u okviru Evrokomore, koja predstavlja 20 miliona kompanija, zajedno sa ostalim komorama članicama, radi na trajnijem rešavanju problema transporta robe tokom pandemije.

„Zalažemo se za pojednostavljenje procedura i ujednačavanje pravila unutar jedinstvenog tržišta za sve evropske kompanije, uključujući i zapadnobalkanske, za šta smo dobili i podršku Saveta EU, kroz preporuke državama članicama, a posebno Portugalije, koja trenutno presedava EU. Jedan od zahteva Odbora Evrokomore za jedinstveno tržište, kojem kopredsedavam sa finskim kolegom, jeste da sve države članice omoguće špediterima prelazak u EU, bez uslovljavanja PCR testom, uz dokaz o antigen testu i to samo na prvoj granici. I da to pravilo prihvate i primenjuju sve zemlje“, ističe Čadež.

Naglašava i da su, nakon pisma upućenog portugalskom državnom sekretaru za evropske poslove Ani Pauli Zakarias, sa kojim su upoznati i Evropska komisija i evropski lideri, uoči prošlonedeljne video konferencije, institucije  ponovile apel zemljama članicama da ujednače uslove za slobodno kretanje robe i usluga i korišćenje zelenih traka na jedinstvenom tržištu, kako bi se kompanijama iz EU i sa Zapadnog Balkana olakšala međusobna trgovina tokom pandemije.

„Jedan od načina olakšavanja poslovanja tokom pandemije je svakako ono što je Srbija, na predlog Privredne komore, već uradila otvarajući granice, za poslovne ljude iz celog sveta, uz naravno poštovanje epidemioloških mera. Dok većina zemalja propisuje dodatna ograničenja, privrednicima iz kompanija koje ovde već posluju i onima koji dolaze zbog budućih poslova, omogućili smo da u zemlju uđu po proceduri jednostavnijoj nego za ostale putnike. To znači bez PCR testa, uz prethodnu najavu Komori i našu podršku u obavljanju potrebnih formalnosti kako bi u roku od 24 sata od prelaska granice pribavili brzi antigen test i potom nastavili planirane poslovne aktivnosti u Srbiji. U proteklih nešto više od mesec dana od donošenja vladine odluke i otvaranja PKS servisa tu mogućnosti iskoristilo je gotovo 900 poslovnih ljudi iz bezmalo 600 kompanija“, podseća Čadež.

Osim aktivnosti koje su usmerene na olakšavanje funkcionisanja privrednika tokom pandemije, Privredna komora Srbije, zajedno sa Komorskim investicionim forumom koji čine regionalne komore Zapadnog Balkana, ističe predsednik PKS, radi i na uspostavljanju zajedničkog, regionalnog tržišta bez barijera, što je suština „Mini Šengena“.

„Ovaj projekat, za koji se zalaže zapadnobalkanska poslovna zajednica, smanjiće troškove i poslovanje  učiniti efikasnijim, omogućiti da roba sa jednim papirom putuje kroz svih šest ekonomija, da kamioni ne čekaju satima na graničnim prelazima, da radnike i stručnjake razmenjujemo bez radnih dozvola, da turisti kada uđu u jednu zemlju mogu da posete i druge u regionu… Da u svim oblastima bitnim za privređivanje usaglasimo propise i praksu – međusobno i sa EU standardima – da radimo po istim pravilima“, objašnjava predsednik PKS.

To će, dodaje on, kompanijama koje ovde posluju, domaćim i stranim, omogućiti da smanje transportne i izvozne troškove, budu produktivnije, konkurentnije, više proizvode, izvoze, više investiraju. Istovremeno, Zapadni Balkan će učiniti dodatno privlačnim za međunarodnu poslovnu zajednicu, za buduće investitore koji će moći da računaju na veće regionalno tržište sa gotovo 20 miliona potrošača.

„Zato je važno da se novi akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, koji je prošle jeseni usvojen u Sofiji, na Samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, i koji je zvanično počeo je da se primenjuje 1. januara, što doslednije sprovodi i da privrednici što pre počnu da uživaju konkretne koristi. Tokom pandemije, u praksi smo dokazali da je to moguće“ , konstatuje Čadež i dodaje da smo „uspostavili zelene koridore na Zapadnom Balkanu koji su omogućili da roba čiji je transport prioritetan kroz region putuje brže nego ikada“.

„Koliko nam je važno da vlade i nadležne institucije na Zapadnom Balkanu, nastave da otklanjaju prepreke za međusobno poslovanje unutar regiona kako bi što pre počelo da funkcioniše zajedničko regionalno tržište, podjednako nam je bitno da privreda regiona sa što manje barijera posluje sa Evropskom unijom. Da se Zapadni Balkan što pre zelenim trakama poveže sa Evropskom unijom, da se one uspostave i na graničnim prelazima sa susednim zemljama članicama Unije, kako bi se obostrano ubrzao promet robe, a kompanijama sa Balkana omogućio lakši izvoz i nabavka sirovina. Značajno je da je tu inicijativu privrede prihvatio i Brisel i da je ušla i u novi plan za zajedničko tržište“, zaključuje predsednik Privredne komore Srbije.