Cena američke nafte WTI porasla za više od jedan odsto

Cene nafte su porasle u utorak u Aziji, produžavajući dobitke iz prethodne sesije, podržane očekivanjima snažne potražnje za gorivom u SAD tokom leta, i uoči odluke OPEC+ o politici proizvodnje na sastanku 2. juna.

Cena julskih fjučersa referentne nafte Brent premašila je vrednost od 83 dolara po barelu, dok je cena američke nafte WTI (West Texas Intermediate) porasla za više od jedan odsto na oko 78,80 dolara po barelu, prema podacima specijlizovanog portala OilPrice.

Cene nafte su porasle u ponedeljak u tihom trgovanju zbog državnih praznika u Britaniji i SAD, nakon sumorne nedelje obeležene očekivanjima viših kamatnih stopa u SAD zbog uporne inflacije. Očekivanja snažne potražnje za gorivom sa početkom letnje vozačke i turističke sezone u SAD pružila su podršku cenama, ocenjuju analitičari.

Uprkos opštem mišljenju da bi visoke kamatne stope mogle rezultirati blažim rastom potražnje za naftom, „podaci o mobilnosti u realnom vremenu ukazuju da je rast potražnje za naftom i dalje generalno zdrav“, navela je banka UBS u belešci klijentima, prenosi Reuters.

Što se tiče vazdušnog saobraćaja, broj prodatih karata na domaćim letovima u SAD porastao je u maju za oko pet odsto na mesečnom nivou i skoro šest procenata godišnje na nešto više od 90 miliona, pokazuju podaci firme za analizu letova OAG, nadmašujući nivoe iz 2019. godine.

Pažnja je takođe usmerena ka predstojećem online sastanku OPEC+ u nedelju, od koga trgovci i analitičari očekuju da će zadržati smanjenu proizvodnju i dodatno podržati cene. „Očekujemo da će cene nafte rasti u narednim danima zbog očekivanih nastavljenih dobrovoljnih smanjenja proizvodnje i sve većih izgleda za ublažavanje monetarne politike u SAD“, ocenjuju analitičari kompanije Rakuten Securities.

Ranije su tri izvora iz zemalja OPEC+ navela da je verovatno produženje dobrovoljnih smanjenja proizvodnje od 2,2 miliona barela dnevno u drugoj polovini godine. Dodatnu podršku cenama pružila su pozitivna očekivanja potražnje iz Kine nakon što je Peking osnovao svoj treći državni investicioni fond za podsticanje industrije poluprovodnika.