Cena benzina u SAD premašila četiri dolara za galon

Prosečna maloprodajna cena benzina u SAD premašila je četiri dolara po galonu prvi put posle više od tri godine, pokazuju podaci servisa GasBuddy, dok rat između SAD i Izraela protiv Irana nastavlja da potresa globalna energetska tržišta.

Ovaj nivo cena poslednji put je zabeležen u avgustu 2022. godine nakon početka rata u Ukrajini i smatra se psihološki važnom granicom za potrošače. Rast cena goriva povezan je sa poskupljenjem nafte, dodatno podstaknutim zatvaranjem Ormuskog moreuza od strane Irana, što je ključna tačka za svetsku trgovinu energentima, prenosi Reuters.

Skuplje gorivo već opterećuje budžete američkih domaćinstava, koja su se i ranije suočavala sa rastućim troškovima. To je ujedno i politički problem za američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) i Republikansku stranku pred srednjomandatne izbore u novembru.

Tramp je obećao niže cene energije i veću proizvodnju nafte i gasa, ali njegov drugi mandat zasad obeležavaju nestabilna tržišta, geopolitičke tenzije i promenljiva politika. Od početka sukoba krajem februara, cena benzina u SAD porasla je za oko 1,06 dolara po galonu, odnosno 36 odsto.

Analitičari smatraju da rat izaziva nagli skok cena, slično kao 2022. godine, ali očekuju da bi ova kriza mogla biti kraća i da bi cene mogle početi da padaju u narednim nedeljama. Ipak, postoji rizik daljeg rasta ukoliko cena sirove nafte nastavi da raste.

Američka administracija pokušava da ublaži rast cena, između ostalog privremenim ublažavanjem zakona o brodskom transportu kako bi se olakšao prevoz goriva i drugih roba između domaćih luka, ali stručnjaci smatraju da će efekat toga biti ograničen.

Visoke cene benzina već značajno utiču na građane, više od polovine ispitanika u jednoj anketi navelo je da im je poskupljenje goriva makar donekle pogoršalo finansijsku situaciju. Ekonomisti ističu da je upravo cena benzina posebno osetljiva za potrošače, jer je svakodnevno vidljiva i snažno utiče na percepciju ekonomskog stanja.