Cena Brent nafte nešto niža od 113 dolara

Na londonskom tržištu cena nafte prošle nedelje je ostala nepromenjena, dok je na američkom pala, jer se među trgovcima javila bojazan da bi povećanje kamata moglo izazvati usporavanje rasta svetske ekonomije, a time i potražnje za naftom.

Cena barela na londonskom tržištu iznosila je u petak 113,12 dolara, dok je na američkom barel pojeftinio za 1,8 odsto, na 107,62 dolara, prenosi agencija Mina, pozivajući se na SEEbiz.

Prema podacima sa sajta OilPrice.com, silazni trend nastavlja se i danas, pa tako cena Brent nafte na londonskom tržištu iznosi 112,8 dolara, dok je teksaška WTI nafta na nivou od 107 dolara po barelu.

Veći deo prošle nedelje cene nafte su bile pod pritiskom, jer je među trgovcima prevladao strah da bi podizanje ključnih kamatnih stopa američke centralne banke moglo gurnuti najveću ekonomiju sveta u recesiju i tako oslabiti potražnju za gorivima.

Čelnici Federalnih rezervi su od marta oštro povećali kamatne stope kako bi spustili inflaciju sa najviših nivoa u 40 godina, a očekuju se i dalja povećanja.

Na tržištu novca sada se procenjuje da bi do marta iduće godine referentna kamatna stopa mogla porasti sa sadašnjih 1,75 na 3,5 odsto.

Poslednji podaci pokazuju da se rast američke ekonomije usporava. Ostaje otvoreno pitanje hoće li Fed uspeti „mekano“ da prizemlji ekonomiju ili sledi recesija. Podršku cenama, s druge strane, pruža oslabljena ponuda.

„Kada se stave na stranu strahovanja u vezi sa recesijom, nagli rast rafinerijskih marži i dalje signalizira ekstremno izjednačenu ponudu i potražnju na tržištima naftnim proizvodima“, rekli su analitičari u japanskoj banci MUFG.

I dok su veći deo prošle nedelje bile pod pritiskom, na kraju su cene nafte znatno porasle i nadoknadile gubitke zbog slabosti snabdevanja. Libija je, naime, gotovo potpuno obustavila proizvodnju zbog nemira.

S druge strane, potražnja će u letnjim mesecima biti snažna, što ograničava silazni trend cena, objašnjava Stiven Brinok (Stephen Brennock) iz brokerske kuće PVM.

Nakon što su prošle godine porasle više od 50 odsto, zahvaljujući oporavku svetske ekonomije od korona krize, od početka godine cene nafte su, najviše zbog rata u Ukrajini, skočile gotovo 50 procenata.