Cena hrane će rasti i sledeće godine

Cene na malo u Srbiji ovoga maja su, u odnosu na isti mesec prošle godine, povećane za 3,6 odsto, a u poređenju sa decembrom 2020. godine za 3,2 odsto. Ono što je najviše doprinelo rastu ukupnih cena je poskupljenje hrane i bezalkoholnih pića. I, u ovome Srbija nije usamljena. Možda to građani u državama ove veličine i ekonomske snage ponajviše osećaju, imajući u vidu da je prosečna kupovna moć takva da je za prosečan prihod domaćinstva moguće kupiti uglavnom osnovne životne namirnice. Otud i posebna osetljivost na rast cena hrane.

Rastuće cene hrane u svetu već su mesecima centralna vest svih medija, jer izazivaju opravdanu zabrinutost javnosti. Prema istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda, najnoviji podaci sada pokazuju globalnu umerenost u odnosu na promene koje bi mogle doći narednih meseci.

„Ako i kada cene ponovo porastu, verovatno će se procenat poskupljenja hrane ipak značajno razlikovati između različitih država. Zbog više različitih faktora, verovatno je da će efekat najviše osetiti potrošači na tržištima u razvoju koje se još uvek bore sa posledicama pandemije“, zaključuju stručnjaci MMF.

Oni smatraju ključnim za razumevanje sadašnjih i budućih dešavanja oko potrošačkih cena hrana – četiri činjenice.

Činjenica #1 Rast cena hrane počeo je pre pandemije

U leto 2018. godine, Kinu je pogodila epidemija afričke svinjske kuge, koja je uništila veliki broj svinja u ovoj zemlji, a u kojoj se gaji preko 50 odsto svinja u svetu. To je podiglo cene svinjskog mesa u Kini do rekordnih vrednosti do sredine 2019. godine, a zatim se ta viša cena prelila i na druge regione širom sveta. Poskupljenje se nije zaustavilo samo na ceni svinjskog mesa, već i na soji i drugim proizvodima. Dodatno, uticaj na cene imalo je i uvođenje kineskih uvoznih carina na svinjsko meso i soju, tokom američko-kineskog spora.

Činjenica #2 Rane mere zaključavanja i poremećaji u lancu snabdevanja izazavali su skok cena hrane

Na početku pandemije, poremećaji u lancima snabdevanja hranom, prelazak sa prehrambenih usluga (kao što je obedovanje u restoranima), na kupovinu namirnica u maloprodaji i stvaranje zaliha od strane potrošača, zajedno sa oštrom apresijacijom američkog dolara, pogurali su indekse cena hrane u mnogim državama. Na vrhuncu su potrošačke cene hrane bile u aprilu 2020. godine, iako su proizvođačke cene primarnih roba, uključujući hranu i energiju, naglo padale. Međutim, do početka leta prošle godine, umanjen je taj rekordni rast potrošačkih cena u mnogim državama.

Dakle, iako su cene hrane u prodavnicama prehrambenih proizvoda (tj. potrošačke cene hrane) možda porasle, preterano je, tvrde stručnjaci MMF, reći da trenutno rastu najbržim tempom u poslednjih nekoliko godina. U većini država, one čak ne doprinose u najvećoj meri zahuktaloj inflaciji, mada će to, smatraju oni, možda i činiti kasnije ove godine, kao i u 2022. godini (pogledati projekcije u grafikonu ispod).

S druge strane, proizvođačke cene hrane su nedavno porasle. Međutim, prema proceni stručnjaka Fonda, treba najmanje šest do 12 meseci, pre nego što se one odraze na cene proizvoda koje kupujemo u supermarketima. Takođe, u proseku je, dodaju oni, prenos uticaja cena od proizvođačkih do potrošačkih samo oko 20 odsto. Razlog za to je što potrošačke cene hrane uključuju i troškove isporuke prehrambenih proizvoda, njihovu preradu, marketing i pakovanje hrane, kao i troškove distribucije.

Činjenica #3 Naglo rastu troškovi transporta

Prevoz tereta morem i okeanima, meren suvim baltičkim indeksom (BDI), koji je mera troškova prevoza vodom, porasle su oko dva do tri puta u poslednjih 12 meseci, dok više cene goriva i nedostatak dovoljnog broja vozača kamiona u nekim regionima, dodatno povećavaju troškove usluge drumskog prevoza. Veći troškovi, na kraju, kako konstatuju stručnjaci MMF, takođe povećavaju potrošačke cene hrane.

Činjenica #4 Globalne proizvođačke cene hrane dostigle su maksimum

Od najnižeg nivoa, u aprilu prošle godine, globalne proizvođačke cene hrane uvećane su za 47,2 odsto, dostigavši najviši nivo u maju 2021. godine. Taj nivo je rekordan u odnosu na najviši ikada zabeležen nivo u sadašnjim dolarskim iznosima, 2014. godine. Između maja 2020. godine i maja 2021. godine, cene soje i kukuruza porasle su za više od 86, odnosno 111 procenata.

Prema proceni stručnjaka MMF, tri su glavna faktora koja stoje iza značajnog povećanja cena proizvođača. Pre svega, to je i dalje veoma velika potražnja za hranom, kako za ljudsku ishranu, tako i za stočnom hranom, jer su zemlje skladištile zalihe hrane zbog zabrinutosti za sigurnost snabdevanja tokom pandemije, posebno u Kini. Tu je, prema njihovom mišljenju, kao razlog važno istaći i vremenske prilike koje su se ogledale u velikim sušama u nekim od ključnim državama izvoznicima hrane, uključujući tu Argentinu, Brazil, Rusiju, Ukrajinu, SAD. Kako je potražnja premašila ponudu, to je uticalo da se dostigne najviša vrednost za određene strateške proizvode.

Stručnjaci Fonda smatraju i da je snažna potražnja za biogorivima povećala špekulativnu potražnju trgovaca, a ograničenje izvoza bio je dodatni faktor koji je podržao rast svetskih proizvođačkih cena hrane.