Kupovna moć građana Srbije i regiona duplo gora od proseka Evrope

Prosečno domaćinstvo u Srbiji prošle godine na raspolaganju je imalo polovinu onoga što je trošilo prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji, rezultat je analize koju je objavio Eurostat.

Statistički zavod EU, inače, svake godine tradicionalno, objavljuje podatke o individualnoj potrošnji porodica za sve države Evropske unije, kao i za kandidate za članstvo. Reč je o meri materijalnog bogatstva domaćinstva. Takođe, u istoj analizi objavljuje i BDP po stanovniku, kao meru ekonomske aktivnosti, ali i indeks kupovne moći, kako bi se na pravi način uzele u obzir razlike u cenama između država.

Kada je u pitanju individualna potrošnja po domaćinstvu, u Srbiji je ona, izražena kroz standard kupovne moći (PPS), svega 52 odsto, u odnosu na 100 odsto koje predstavljaju standard Evropske unije. Pri tom, standard država evrozone je 105 procenata. Slično stanje je i u državama regiona Zapadnog Balkana. Bosna i Hercegovina ima 43, Makedonija 44, a najlošije stoji Albanija – koja ima 40 procenata EU proseka. Crna Gora je nešto bolja – sa 61 procenat, dok Hrvatska ima 67, a Slovenija 80 procenata. Mada deluje da domaćinstva u Sloveniji žive dobro, već pogled na rezultat susedne Austrije (koja ima 114 odsto evropskog proseka) ukazuje da predstavnici zvanične Ljubljane moraju ozbiljno da porade na unapređenju standarda svojih građana. Znatno ispod proseka EU su i Mađarska, Slovačka i Bugarska, a nešto bolje, ali i dalje daleko od proseka Unije – Grčka i Rumunija.

Ono što je dobra vest je da je Srbija beleži blagi napredak u odnosu na isto istraživanje za 2019. godinu, kada je imala 49 odsto evropskog proseka. Do sada smo najbolji rezultat imali 2012. godine kada smo ostvarili tačno polovinu potrošnje EU – odnosno 50 odsto, u odnosu na utvrđeni reper EU.

U prošloj godini devet država, članica Evropske unije, zabeležio je potrošnju po stanovniku iznad proseka EU. Najviši nivo beleži Luksemburg, 31 odsto iznad proseka EU, slede Nemačka (23 odsto iznad) i Danska (21 odsto iznad). Holandija, Austrija, Finska, Belgija, Švedska i Francuska zabeležile su nivoe između pet i 20 odsto iznad proseka EU.

U trinaest država, članica EU individualna potrošnja po glavi stanovnika bila je između proseka EU i 25 odsto ispod njega. Na Kipru, u Italiji, Litvaniji i Irskoj nivoi su bili deset odsto ili manje ispod proseka EU, dok su Španija, Češka, Portugalija, Malta, Poljska i Slovenija bile između 11 i 20 odsto ispod. Rumunija, Estonija i Grčka bile su između 21 i 25 odsto ispod proseka EU.

Pet država članica EU, zabeležilo je individualnu potrošnju po stanovniku 25 odsto ili više ispod proseka EU. Slovačka, Letonija, Mađarska i Hrvatska bile su između 25 i 35 odsto ispod, dok je Bugarska imala individualnu potrošnju po stanovniku čak 39 odsto ispod proseka EU.

BDP (izražen kroz standard kupovine moći – PPS) po stanovniku kretao se od 55 odsto proseka Evropske unije u Bugarskoj, do čak 266 odsto u Luksemburgu. I kroz ovu meru ekonomske aktivnosti pokazuju se značajne razlike između država članica EU. Deset članica EU zabeležilo je nivo BDP iznad proseka Unije.

U regionu Zapadnog Balkana svakako da najbolje stoji Slovenija, a zatim Rumunija, Mađarska i Hrvatska. Bolji rezultat od Srbije ima Crna Gora, mada se to baš i ne bi moglo reći kada su u pitanju širi makroekonomski kontekst. Iza Srbije su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, dok najlošiju kupovnu moć u odnosu na oba pokazatelja ima Albanija.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, prosečno domaćinstvo od svojih prihoda preko 50 odsto izdvoji za prehrambene proizvode i alkoholna pića, u osnovna sredstva potrebna porodici i oko 12 odsto, koliko plaća i za kozmetičke i higijenske proizvode, sedam odsto prihoda ide na duvanske proizvode, dok svega 1,2 odsto novca ode na kulturu i rekreaciju.