Cena nafte porasla za četiri odsto

Nafta se trgovala u petak po ceni višoj za četiri odsto u odnosu na prošlu sedmicu, a do toga je došlo zbog pojačane tražnje za „crnim zlatom“ usled globalne energetske krize koja je cene gasa vinula u nebesa i podstakla Kinu da traži povećanje proizvodnje uglja.

Cena fjučersa sirove nafte Brent porasla je za 58 centi ili 0,7 odsto, na 82,53 dolara po barelu na trgovanju oko podneva po srednjoevropskom vremenu, dok je američka WTI nafte ojačala za 0,60 dolara ili 0,8 procenata, na 78,90 dolara, prenosi Tanjug pozivajući se na Reuters.

Ranije ove nedelje, WTI nafta je dostigla najviši nivo u poslednjih skoro sedam godina od 79,78 dolara, dok je Brent zabeležio trogodišnji maksimum od 83,47 dolara.

Poskupljenje nafte je podstakao skok cena gasa u Evropi, koji je ohrabrio ponovni prelazak na naftu za proizvodnju električne energije, kao i odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njenih saveznika predvođenih Rusijom da se drže plana o povećanju isporuka za samo 400.000 barela dnevno (bpd) u novembru.

Referentne cene evropskog gasa u holandskom TTF čvorištu su se u petak kretale na nivou koji je ekvivalentan iznosu od oko 200 dolara za barel nafte, prema Reutersovoj računici izvedenoj na osnovu podataka Eikona.

Do krize na tržištu energije došlo je zbog više faktora, među kojima je i rast potražnje za gorivom usled obnavljanja ekonomske aktivnost nakon ublažavanja korona-mera ograničenja u mnogim regionima, pri čemu pritisak na cene vrši i strah da bi hladna zima mogla da smanji ponudu gasa na trzištu.

Kina je u petak zatražila od rudara u susednoj Mongoliji da povećaju proizvodnju uglja kako bi ublažila probleme s nestašicom struje u zemlji.