Cena pšenice u Srbiji porasla za 20 odsto

Iako je ima dovoljno, poslednjih meseci pšenica je sve skuplja. Rat u Ukrajini, odnosno geopolitička dešavanja, dodatno su pogurala cenu, pa je tako na Produktnoj berzi u Novom Sadu 36 dinara po kilogramu bez PDV-a. Najavljeno ograničenje izvoza trebalo bi da primiri cenu hlebnog zrna na domaćem tržištu.

Teško je predvideti šta će se događati narednih meseci, ali je sigurno da jeftine hrane više nema. Na cenu pšenice utiču vremenski uslovi, primena agrotehnike, cene đubriva i goriva, troškovi skladištenja i transporta, kao i visina državnih subvencija. Od izbijanja sukoba u Ukrajini hlebno zrno je na berzi u Parizu poskupelo više od 50, a u Čikagu preko 70 odsto, piše RTS.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović, istakao je da čim je situacija turbulentna, oni koji imaju robu koriste situaciju da dignu još više cene da iskoriste situaciju da naprave ekstra profit.

„Kod nas ovaj rast nije tako izražen kao na svetskim berzama, jer smo mi spot tržište, gde se konkretno trguje sa robom, za razliku od svetskih tržišta gde su najveći trgovci finansijski fondovi. Oni su ti koji ulažu kapital u trgovini žitaricama, jer tu vide bolju zaradu nego u plasmanima u neke druge investicije“, izjavio je Bogunović za RTS.

Za dve nedelje cena pšenice u Srbiji porasla je 20 procenata, i iznosi 36 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

„Naše tržište je otvoreno i preko izvoznika formira se cena na srpskom tržištu. Ako inostrani kupac može da plati više za istu robu, to se preliva, potražnja po višim cenama diktira se i kod nas. Domaći kupci moraju da se prilagođavaju da bi došli do robe. Po sistemu spojenih sudova, sve što se dešava na svetskom tržištu dešava se kod nas“, objašnjava direktor Produktne berze, Miloš Janjić.

Teško je predvideti koliko će pšenica, ali i ostale žitarice, koštati narednih meseci. Psihološka granica, kažu stručnjaci, već je probijena.

„Ova mera koja će se doneti u smislu zabrane izvoza će stabilizovati domaće tržište, ali generalno će u svetu cena rasti, ako imamo u vidu koliko rastu energenti, koliko je poskupelo đubrivo. Ovo je jedna od najskupljih setvi koju imamo u proteklom periodu i očekuje se da će cene biti više. Nema više jeftine hrane“, ocenio je agroekonomista Goran Đaković.

Budući da Srbija proizvodi više hrane nego što troši, porast cena znači veću zaradu od izvoza. S druge strane, to donosi i poskupljenja u prodavnicama, zbog čega je država već ograničila cene osnovnih životnih namirnica i goriva.

„Šta će tačno poskupeti, pitanje je od milion dolara. Ono što mora sigurno da se koriguje, to je cena goriva“, naveo je predsednik PKS, Marko Čadež.