Cene akcija na svetskim tržištima tonu sve dublje

Cene akcija na svetskim tržištima su potonule u petak još dublje, što je povećalo nedeljne gubitke. Naime, prinosi na američke dužničke hartije su nastavili uspon, a dolar se kreće blizu dvomesečnog maksimuma, dok investitori analiziraju poruke Federalnih rezervi o mogućem povećanju kamata već 2023. godine.

Mada saopštenje FED ne ukazuje na okončanje podrške privredi putem mera kao što je kupovina obveznica, signali o ranijem povećanju kamata nego što se očekivalo upućuju na to da je centralna banka zabrinuta zbog naglog skoka inflacije dok se ekonomija SAD oporavlja od pandemije Covid-19, ocenjuje Reuters.

Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, povukao se nakon blagog oporavka zabeleženog na početku današnjeg trgovanja, spustivši se za 0,22 odsto i nastavljajući da tone petu sesiju uzastopno.

Najlikvidnije kineske akcije pale su za 0,36 odsto, a tajvanske za 0,22 procenta, dok je indeks hongkonške berze Hang Seng porastao za 0,49 odsto, a seulski Kospi za 0,13 procenata. Japanski Nikei je stagnirao.

Cene zlata, koje su pale nakon saopštenja sa sednice FED, oporavile su se ali nedovoljno, tako da je ovo njihova najgora nedelja od marta 2020. godine. Spot cena zlata, prema poslednjim raspoloživim podacima, porasla je za 0,57 odsto na 1.783,45 dolara za uncu.

Najnoviji podaci, objavljeni sinoć, o rastućoj fabričkoj aktivnosti u SAD, uprkos neočekivanom povećanju nedeljnog broja zahteva nezaposlenih za dobijanje državne naknade, ukazuju na dalji oporavak najveće svetske ekonomije.

Podgrejane nade tržišnih aktera u snažan rast SAD pogurale su naviše tehnološke akcije u četvrtak, podigavši vrednost indeksa Nasdaq Composite za 0,87 procenata. Međutim, zabrinutost zbog inflacije i povećanja kamata odrazila se na cene akcija u drugim sektorima, pa je indeks S&P 500 skliznuo za 0,04 odsto, a industrijski Dow Jones za 0,62 posto.

Povećana inflatorna očekivanja nastavila su da utiču na rast prinosa na dugoročni američki dug, pri čemu se prinos na referentnu desetogodišnju obveznicu popeo na 1,5141 odsto sa prethodnog nivoa od blizu 1,511 procenata.

Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute prema korpi glavnih rivala, ojačao je za 0,09 odsto na 91,958 poena, što je blizu njegovog najvišeg nivoa u više od dva meseca od 92,010 bodova. Dolar je oslabio prema japanskoj valuti na 110,19 jena, dok se evro povukao u odnosu na dolaru za 0,08 procenata na 1,1900 dolara.

Cene nafte su posustale pod pritiskom snažnog dolara i zabrinutosti vezanih za potražnju i obnovu iranskih isporuka.

Globalna cenovna referentna nafta Brent pala je za 0,99 odsto na 72,36 dolara za barel, nakon što je u sredu dostigla najvišu cenu od aprila 2019.

Američka WTI nafta, koja je u sredu zabeležila najviši nivo od oktobra 2018, pojeftinila je za 0,86 procenata na 70,43 dolara, izveštava britanska agencija.