CENE NAFTNIH DERIVATA U SRBIJI NASTAVIĆE DA PADAJU Atanacković za Biznis.rs: Proizvodnja veća od potrošnje

Zbog pandemije korona virusa svetsko tržište nafte pod velikim je udarom, a posledice globalnih previranja osećaju se i u ostalim, manjim zemljama. Kada je reč o Srbiji, možemo očekivati da se cene naftnih derivata i dalje smanjuju, rekao je za portal Biznis.rs počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković.

“Još uvek naša rafinerija, kao i rafinerije u okruženju ne prerađuju naftu po ceni koja je trenutna. Ona će na preradu doći tek u nekom sledećem periodu. Ovo je zaista retka situacija jer se ogromne zalihe ne smanjuju pa se i dalje proizvodi više sirove nafte nego što se troši. Zalihe, koje su popunile sve kapacitete rezervoara i tankera, neće moći brzo da nestanu, čak i da se potpuno prestane sa prozvodnjom”, objašnjava Atanacković.  

Prema njegovim rečima, interesantno je da su cene naftnih derivata vrlo različite od zemlje do zemlje u svetu, bez obzira koja je cena na berzi u Americi ili Londonu. “To pre svega zavisi od toga koliko je određena zemlja daleko od samog mesta proizvodnje. Međutim, cena ipak najviše zavisi od poreskog zahvatanja. Kod nas, trenutno, više od 60 odsto cene predstavlja poresko zahvatanje. Ukoliko bi tako ostalo, a u svakom slučaju hoće jer je po budžetskoj računici unapred predviđeno, čak i da cena sirove nafte bude nula – odnosno ako bi po nultoj ceni rafinerija dobijala naftu, kod nas derivati ne bi mogli da budu jeftinij od jednog evra”, precizirao je Atanacković. Kako je objasnio, na poresko opterećenje treba dodati i cenu transporta, rafinerijsku preradu i maloprodajne marže.

Na pumpama u regionu cena naftnih derivata niža je nego u Srbiji, a tako će i ostati.  “Okolne zemlje i sada imaju nižu cenu derivata, pre svega Bosna i Makedonija i one će i dalje imati nižu cenu jer su već blizu cene od jednog evra, tako da imaju šanse da budu ispod toga. U našem slučaju to se neće dogoditi”, kazao je naš sagovornik.

Ovo se ne dešava zbog neke igre na berzi ili zato što Amerika ima veće rezerve sirove nafte. Pravi razlog ovakve situacije je pandemija, objašnjava Atanacković.

“Prvo je Kina značajno smanjila svoju potrošnju, a ona je drugi najveći uvoznik sirove nafte, zatim se priključio ceo svet. Očekivao se dogovor između Rusije i zemalja OPEC da se smanji proizvodnja, što je moglo da se uradi jer je prozvodnja bila za 20 miliona barela veća od potrošnje, ali do tog sporazuma nije došlo. To je izazvalo ljutnju Saudijske Arabije koja je umesto da smanji, ipak povećala proizvodnju, što je dovelo do abnormalnih količina sirove nafte koja više nema gde da se skladišti jer se stalno proizvodi nova količina, a stara se ne troši”, zaključio je Atanacković.