Cene premijum goriva pokazuju realnu tržišnu vrednost

„Očigledno je da niko nije zadovoljan načinom formiranja maloprodajnih cena naftnih derivata, ali su okolnosti takve da se u cilju zaštite tržišta moralo reagovati“, kaže za Biznis.rs viši savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić.

Uredbom Vlade Srbije koja je stupila na snagu u petak, 11. marta, propisano je da se na nedeljnom nivou utvrđuju maloprodajne cene na pumpama u odnosu na srednju vrednost velikoprodajnih uvećanih za maržu od šest dinara. Tako je do sledećeg petka, 18. marta, propisana najviša cena evro dizela na benzinskim pumpama 187,74 dinara, dok je najviša cena evro premijuma BMB 95 – 176,31 dinara.

Uredbom je propisano i da cena dizela za poljoprivrednike na pumpama NIS-a ostane 179 dinara, kao i da je gorivo moguće sipati samo u rezervoare.

Uredbom su izuzeta sva ostala premijum goriva koja se prodaju na pumpama, čije se cene slobodno formiraju. Tako se cene litra kvalitetnijeg benzina BMB 100 kreću od 193,9 dinara do 195,9 dinara, a cene premijum dizel goriva od 198,7 dinara do čak 204,9 dinara za litar.

Podsećajući da imamo regulisane cene samo za dve osnovne vrste goriva, naš sagovornik smatra da su cene premijum goriva realne i da dobro odražavaju situaciju na tržištu.

„Te cene ostalih goriva sa aditivima trebalo bi da odražavaju cene koje su realne i koje bi bile i za osnovne proizvode da su u slobodnoj prodaji. One prate globalne cene i prelivaju se na naše tržište. To bi trebalo da bude najrealnija cena u ovom trenutku“, ocenjuje Ljubinko Savić.

On ističe da je trebalo, bez obzira što je uredba vremenski ograničena, naći način da se malim poljoprivrednicima u trenutku setve omogući model uzimanja dovoljne količine goriva, jer im je ograničenjem sipanja samo u rezervoare otežan rad.

„Poljoprivrednici jesu limitirani delom Uredbe da ne mogu da sipaju gorivo van rezervoara. Limitirani su zapreminom rezervoara mehanizacije koju koriste. Oni koji imaju više sektora za obradu nalaze se u problemu i trebalo bi pronaći neki modus kako im omogućiti da uzimaju dizel koliko im treba“, objašnjava Savić.

On dodaje da je poljoprivrednicima dozvoljeno da u sertifikovane kanistere bezbedne za transport sipaju ostale derivate nafte koji se nalaze u prodaji.

U Hrvatskoj i Crnoj Gori novo poskupljenje

Formiranje cena goriva u trenutku krize koja je nastala izbijanjem rata u Ukrajini u prvom je planu u svim svetskim ekonomijama, a situacija na tržištu se dramatično prati u zemljama regiona.

U Hrvatskoj su, u zavisnosti od pumpe, cene benzina 1,72 evra, a dizela 1,64 do 1,8 evra po litru. Ipak, to nije maksimum pošto se za sutra, prema informacijama iz hrvatskih medija, najavljuje novo povećanje.

U Crnoj Gori će bezolovni benzin 98 od ponoći biti skuplji 20 centi, dok će bezolovni 95 koštati 12 centi više nego prethodne dve nedelje, prenose crnogorski mediji. Cena dizela je veća čak 32 centa, saopštilo je Ministarstvo kapitalnih investicija.

Cena bezolovnog benzina 98 od ponoći će biti 1,78 evra, dok će cena bezolovnog 95 biti 1,74 evra, koliko će koštati i evro dizel.

Cena benzina u Bosni i Hercegovini, koja je prošle nedelje kroz parlamentarnu inicijativu pokrenula pitanje ukidanja akciza, sada je 1,3 evra, a dizela 1,29 evra.

Građani Severne Makedonije mogu se pohvaliti da je od ponoći u ovoj zemlji jeftinije gorivo, zbog smanjenja akciza i PDV-a sa 18 na 10 odsto. Cena benzina je 1,4 evra, a dizela 1,42 evra.