Četvrtina stanovništva Zapadnog Balkana nema pristup internetu

U državama Zapadnog Balkana povezivanje ostaje izazov, jer upotreba interneta u domaćinstvima još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, a iako postoji snažna posvećenost ubrzanju implementacije 5G tehnologije i veštačke inteligencije, to moraju podržati svi ključni akteri, uključujući vladu i preduzeća, zaključak je drugog dana četvrtog Digitalnog samita ekonomija Zapadnog Balkana koji se održava u Podgorici, čiji je organizator Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija Crne Gore.

Državna sekretarka u Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija Crne Gore, Marina Banović, rekla je, sumirajući zaključke, da su pobednici regionalnog online takmičenja predstavili svoja digitalna rešenja sa fokusom na pametne gradove, zelene gradove, rešenja za e-zdravlje, socijalno preduzetništvo, pa čak i poljoprivredu.

„Danas je povezivanje važno koliko i voda i struja. Jedna četvrtina stanovništva nema pristup internetu kod kuće. Devojčice više nego dečaci, osobe sa invaliditetom i etničke i jezičke manjine u posebnom su riziku da budu izostavljene. Postoji i snažna podela između grada i sela, koja pored socioekonomskog statusa predstavlja veliku prepreku povezivanju“, rekla je Banović.

Istakla je da bi se te prepreke prevazišle, mora biti uspostavljena infrastruktura.

„Na primer, moramo povećati broj računara u školama, jer postoji nedostatak uređaja. Potrebno nam je više ulaganja, uključujući osiguravanje širokopojasnog pristupa internetu u ruralnim i udaljenim područjima. Ali takođe moramo uravnotežiti čvrstu i meku infrastrukturu, što znači ulaganje ne samo u širokopojasnu vezu i 5G mreže, već i u digitalne veštine, obrazovne strategije, pravni okvir, zaštitu podataka i pokretanje inovacija u životnoj sredini“, navela je Banović.

Ona navodi da je na Samitu istaknuto da će 5G i veštačka inteligencija imati dubok i pozitivan transformacioni uticaj na naše živote, ekonomiju i životnu sredinu, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u celom svetu, kao i da vlade moraju preuzeti vodeću ulogu i stvoriti uslove za ulaganje pružajući regulatornu podršku i dugoročne planove za primenu 5G tehnologije i veštačke inteligencije.

„Da bi digitalna rešenja funkcionisala, moraju biti upotrebljiva i prihvaćena svuda. Izgradnja tehnologije je važna, ali je još važnija izgradnja poverenja u rešenja za digitalni identitet“, rekla je Banović.

„Konačno, poslednja panel diskusija bila je usredsređena na saradnju između vlada i industrije u oblasti sajber bezbednosti. Iako je digitalna transformacija pomogla poboljšanju rada institucija, donela je i mnoge izazove, posebno u pogledu sigurnosti na mreži. Da bismo mogli da koristimo digitalne usluge, moramo da se uverimo da su bezbedne“, rekla je Banović.

Vlade i industrije, kako je dodala, igraju ključnu ulogu u tome.

Poslednjeg dana Digitalnog samita ekonomija Zapadnog Balkana očekuje se učešće predstavnika Vlada zemalja i Evropske komisije.

Digitalni samit Zapadnog Balkana 2021 održava se kao deo Berlinskog procesa i kao inicijativa Regionalnog saveta za saradnju, a važnost samita je potvrđena i kroz novi četvorogodišnji akcioni plan 2021-2024, za zajedničko regionalno tržište.