Cilj je konstantno povećanje udela zemljišta pod organskom proizvodnjom

Kao jedan od ciljeva nove strategije Evropske unije „Od polja do stola“ ističe se dostizanje udela zemljišta pod organskom proizvodnjom od 25 procenata u odnosu na ukupno obradivo do 2030. godine.

Generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika Ivana Simić u razgovoru za Biznis.rs ističe da je apsolutno nerealno da Srbija dostigne taj cilj jer kod nas ima tek nešto više od 0,6 odsto zemljišta koje se nalazi u sistemu organske proizvodnje.

„Bez obzira na pomenutu Strategiju, naš nacionalni cilj bi trebalo da bude konstantno povećanje udela zemljišta koje se nalazi pod organskom proizvodnjom iz više razloga, od kojih su neki: zaštita prirodnih resursa i životne sredine, kao i odgovor na sve veću potražnju organskih proizvoda kako na domaćem tako i na stranim tržištima“, kaže Simić.

Što se tiče stranih tržišta u prilog tome svedoči trend uvećanja iznosa izvezenih organskih proizvoda, koji je u 2020. godini porastao za skoro 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„Bavljenje organskom proizvodnjom omogućava poljoprivrednicima stabilnu ekonomsku dobit putem plasiranja sertifikovanih organskih proizvoda sa dodatnom vrednošću na tržištu. Takođe, komparativna prednost na strani organske proizvodnje, a koja će itekako uticati na dalji tok cena konvencionalnih proizvoda je značajno poskupljenje i nestašica inputa, kao na primer mineralnih đubriva i drugih. Kako je u organskoj proizvodnji zabranjena upotreba mineralnih đubriva, a ceo sistem organske proizvodnje zasniva se na korišćenju i oslanjanju na unutrašnje inpute, organska imanja stoga mogu biti nezavisnija i ekonomski stabilnija, što omogoćava dugoročniju održivost ove proizvodnje, precizira Simić.

Naša sagovornica navodi da Srbija ima izuzetan potencijal zbog odličnih agro-ekoloških uslova i dosta pogodnog zemljišta za brzu konverziju u organsku proizvodnju.

„Treba imati u vidu i činjenicu da upravo u mnogim seoskim područjima u kojima su idealni uslovi za bavljenje organskom proizvodnjom, izražena je depopulacija, što nije samo u Srbiji slučaj već je to mnogo širi trend. Izazov u takvim područjima su i logističke prepreke i udaljenost od tržišta velikih gradova koji jesu glavni apsorbenti organskih proizvoda“, objašnjava Simić.

Ona prenosi da domaće tržište beleži rast i povećanu potražnju iako još uvek generalno gledajući svest potrošača nije na zavidnom nivou, i na tome će Serbia Organika intezivno raditi u narednom periodu.Takođe, domaći organski proizvodi su već dobro pozicionirani na stranim tržištima, što nam pruža potencijal za daljim širenjem ove vrste poljoprivredne proizvodnje.

„Da bi se organske proizvodnja razvijala ubrzanim tempom, potrebno je da svi učesnici u sektoru doprinesu tome, ali i utvrditi mnoge mere kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, koje bi mogle da budu zamajac intezivnog razvoja“, predlaže Simić.

Obrazovanje u lancu organske proizvodnje je uglavnom sporadično i ne postoje posebni planovi na nacionalnom nivou.

„Naročito treba obratiti pažnju na konstantno unapređenje i ažuriranje znanja među organskim proizvođačima kao i na one koji tek planiraju da se uključe u sertifikovanu organsku proizvodnju. Takve obuke bi trebalo da se redovno sprovode, nekoliko puta godišnje, i bilo bi idealno da se organizuju na teritoriji svih upravnih okruga i u tome i lokalne samouprave treba da daju svoj doprinos, zaključuje Simić.