Ciljevi Fiskalne strategije za smanjenje deficita i javnog duga dobri, ostaju stare zamerke

Fiskalni savet je u Mišljenju na revidiranu Fiskalnu strategiju za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu ocenio da revidirana Fiskalna strategija zadržava načelno dobre ciljeve fiskalne politike koji su usmereni na postepeno smanjenje deficita i duga države.

Glavni kvantitativni ciljevi revidirane Strategije ostali su nepromenjeni u odnosu na njen Nacrt iz maja 2021. godine. Fiskalni deficit trebalo bi prvo da se smanji u 2022. na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a zatim da nastavi dodatno da se smanjuje do jedan odsto BDP-a u 2024. godini.

Kada je reč o javnom dugu, cilj je da se njegovo učešće dogodine umanji za oko 4,5 procentna poena u odnosu na kraj 2021. godine, sa 58,2 na 53,8 odsto BDP-a, a uslov za to je smanjenje tekućih rashoda budžeta uz zadržavanje visokog učešća javnih investicija u BDP i bez povećanja poreskih stopa. 

Ipak, Fiskalni savet konstatuje da je propuštena prilika da se povoljniji fiskalni rezultati iz 2021. godine još bolje iskoriste, što je moglo da rezultira manjim zaduženjem države za preko milijardu evra. U Mišljenju se dodaje da će Vlada verovatno imati novu priliku da tokom 2022. godine usvoji plan nešto snažnijeg smanjenja deficita i javnog duga u odnosu na Strategiju. 

“Restriktivnije umanjenje deficita države u odnosu na plan iz revidirane Strategije ne samo što je ekonomski opravdano već je i dostižno bez većih odricanja. Iako je fiskalni deficit u 2021. nesporno visok, njegov najveći deo, tj. oko 3,5 odsto BDP-a od planiranih 4,9 odsto BDP-a čine vanredne mere koje nisu trajan budžetski trošak (isplate minimalca privatnim preduzećima, neselektivna pomoć građanima i drugo). To znači da se u 2022. prenosi fiskalni deficit koji je blizak jedan odsto BDP-a i nema razloga da se takav deficit osetno povećava u 2022. da bi se posle ponovo smanjivao“, navodi Fiskalni savet.

Ipak, ovo telo smatra da deo njegovih preporuka nije uključen u revidiranu Fiskalnu strategiju, dok neke od preporuka nisu usvojene na odgovarajući način. Tako je reforma sistema zarada pomerena na 2025. godinu, bez navođenja konkretnih detalja.

Paralelno sa tim, ministar finansija Siniša Mali najavio je da se pred Vladom Republike Srbije sutra naći budžet za 2022. godinu kojim se, između ostalog, predviđa povećanje penzija, plata i minimalne zarade, kao i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije.

„Planirali smo povećanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru, pri čemu će zaposleni u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama dobiti povećanje od oko osam odsto, a ostali oko sedam procenata, što je u proseku oko 7,3 odsto“, rekao je Mali.

Savet, pak, smatra da bi se mala poboljšanja mogla napraviti uvezivanjem ukupnog godišnjeg rasta plata u javnom sektoru sa ekonomski objektivnim parametrima, uvođenjem javnog registra zaposlenih i zarada, kao i ujednačavanjem zaposlenih na generičkim poslovima na nivou opšte države.

Ovom spisku Fiskalni savet dodaje i nedovoljno jasne strateške prioritete javnih investicija, kao i kriterijume na osnovu kojih su izabrani određeni pravci, koliko će od ukupnih izdvajanja za kapitalne rashode biti usmereno na infrastrukturne projekte, koliko na dalje opremanje vojske i policije i drugo.

Sledeće na listi je i zanemarivanje pojedinih fiskalnih rizika, pre svega od kazni i penala, iako je revidirana Fiskalna strategija u ovoj oblasti napravila odgovarajuće pomake, kao i da je nedovoljno utemeljen plan unapređenja strukture subvencija.