COVID-19 UTICAO I NA GASTARBAJTERE Od dijaspore bar pola milijarde evra manje

Stručnjaci Svetske banke u oktobarskom izveštaju predviđaju da će kod zemalja sa niskim i srednjim prihodima suma novca koju radnici migranti šalju u zemlje porekla biti manja do kraja 2021. za oko 14 odsto.

Izveštaj SB ukazuje na tendenciju naglog pada priliva deviznih doznaka u Srbiju za 20 odsto u 2020. godini, potvrđuje za Politiku Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji, koji se godinama bavi problematikom priliva doznaka od naše dijaspore.

„Pandemija korona virusa imala je, bez sumnje, negativan uticaj na sve tokove transakcija, pa i na devizne doznake migranata i iseljenika naše zemlje“, kaže on za list Politika.

S obzirom na to da je srpska dijaspora poslala u matičnu državu više od 4,2 milijarde dolara u 2019. godini, za prošlu godinu mogla se očekivati „pošiljka” vredna više od 3,3 milijarde dolara.

U godini pre pandemije priliv deviznih doznaka migranata u matičnu državu bio je manji za 4,7 odsto od priliva u 2018. godini, a kao jedan od razloga za manji priliv navodi se i to što su odlazile cele porodice, pa nisu imale kome da šalju novac.

Stručnjaci Svetske banke u oktobarskom izveštaju predviđaju da će kod zemalja sa niskim i srednjim prihodima, količina novca koju radnici migranti šalju u zemlje porekla biti manja do kraja 2021. godine za oko 14 odsto.

„Naravno, taj pad će građane nekih zemalja primalaca deviznih doznaka pogađati više, a neke manje, sve u zavisnosti od odnosa doznaka prema BDP. Među najvažnijim faktorima koji dovode do pada doznaka su slab ekonomski rast i nivo zaposlenosti u zemljama domaćinima migranata, visoke cene nafte, slabljenje vrednosti valuta zemalja koje šalju doznake u odnosu na američki dolar”, ističe Grečić.

Smanjenjem će u 2020. i 2021. godini biti pogođeni svi regioni, a najoštriji pad očekuje se u Evropi i centralnoj Aziji (za 16 i osam procenata), zatim u istočnoj Aziji i na Tihom okeanu (11 i četiri odsto), na Bliskom istoku i u Severnoj Africi po osam odsto, u subsaharskoj Africi (devet i šest odsto), Južnoj Aziji (četiri i 11 odsto) i u Latinskoj Americi i na Karibima (0,2 i osam odsto).

„U ovoj pandemiji, negativni efekat smanjivanja izvora doznaka zahteva celovit odgovor ne samo zbog siromašnih zemalja, već i bogatih. Pre svega, globalna zajednica mora prepoznati korist zadržavanja migranata tamo gde jesu, u zemljama domaćinima, što je više moguće. Zadržavanje migranata pomaže zemljama domaćinima da održe i ponovo pokrenu osnovne poluge usluga u svojim ekonomijama i omoguće da doznake u zemlje primalaca nastave da teku, čak i ako su na znatno smanjenom nivou“, smatra nekadašnji profesor Ekonomskog fakulteta.

Dodaje da zemlje donatori i međunarodne finansijske institucije takođe moraju da se uključe da pomognu zemljama porekla migranata ne samo da se bore protiv pandemije, već i da ublaže šok gubitkom ovih tokova privatnog dohotka, baš kada je ovim zemljama sa niskim prihodima i krhkim ekonomijama najpotrebnija pomoć”, naglasio je on.

Prema poslednjim podacima NBS ukupan priliv po osnovu doznaka (ličnih transfera) u periodu od januara do oktobra 2020. godine iznosio je 2.508 milijardi evra, što je za 424,6 miliona evra (14,5 odsto) manje u odnosu na isti period prethodne godine. Preračunato prema aktuelnom kursu dolar – evro, onih 3,3 milijardi dolara o kojima govori Svetska banka je oko 2,7 milijardi evra tako da su podaci manje – više slični.

Inače, NBS koristi metodologiju platnog bilansa MMF prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi, a obuhvata: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoć i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije

„Manji priliv doznaka je posledica pandemije i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Prilivi doznaka niži su ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou“, objasnili su u NBS.

Dodaju da je uticaj pandemije na kretanja doznaka dvojak. Pre svega, pad BDP u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje.

„Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa, otežavaju prenos dela doznaka koji se ne obavlja putem zvaničnih kanala, odnosno doznaka koje dijaspora donosi u gotovini”, navode u NBS.

Baza podataka Svetske banke o cenama doznaka pokazuje da je globalni prosečni trošak slanja 200 dolara iznosio 6,8 odsto od vrednosti doznake u trećem kvartalu 2020. i uglavnom je nepromenjen od prvog kvartala 2019. godine. To je više nego dvostruko od cilja održivog razvoja 2030. godine koji predviđa tri procenta.