Da li će se Evropa prikloniti antikineskoj politici SAD?

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) započeo je svoje prvo službeno putovanje u Evropu porukom da su se „SAD vratile“. Njega očekuju razgovori o stabilizaciji odnosa sa evropskim saveznicima, nakon krize poverenja tokom mandata njegovog prethodnika Donalda Trampa (Donald Trump), kao i usaglašavanje zajedničke strategije za ekonomsko konkurisanje Kini.

Bajdenova prva stanica bila je poseta američkim trupama u vazduhoplovnoj bazi Mildenah u Engleskoj, gde je izložio svoje planove za turneju, prenosi AP. „Jasno ćemo reći da su se SAD vratile i da demokratije stoje zajedno kako bi se rešili najteži izazovi i pitanja od najveće važnosti za našu budućnost. Da smo posvećeni tome da vodimo snagom, braneći svoje vrednosti i radeći za svoje narode“, rekao je Bajden.

Američki predsednik je istakao da se mora okončati pandemija Covid-19 u celom svetu i najavio da će SAD donirati 500 miliona doza Pfizer vakcina za 92 zemlje sa nižim prihodima i Afričkoj uniji tokom naredne godine. Predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) rekao je da će SAD biti „arsenal vakcina“, kao što su bile arsenal demokratije u Drugom svetskom ratu.

U fokusu Bajdenovih razgovora sa evropskim liderima biće Kina. On i ostali lideri G7 objaviće program finansiranja infrastrukture u zemljama u razvoju čiji je cilj da se direktno takmiči sa pekinškom inicijativom „Pojas i put“. Međutim, ne dele sve evropske zemlje Bajdenov entuzijazama za rivalstvo sa Kinom, koju je on proglasio odlučujućom konkurencijom u 21. veku.

Evropska unija nije zauzela podjednako oštar stav prema Pekingu po pitanjima gušenja demonstracija u Hong Kongu i postupanju prema ujgurskim muslimanima i drugim etničkim manjinama u pokrajini Sinđin, koje je Bajdenova administracija okarakterisala kao „genocid“. Iako je EU postala oštrija prema Kini, ona ima različite ekonomske i strateške prioritete od SAD i zbog toga postoji stalni rizik da te podele izbiju na videlo, prenosi Euronews.

U Nemačkoj, koja Kinu smatra najvećim trgovinskim partnerom. poslovno mišljenje je poslednjih godina očvrsnulo. Mala i srednja preduzeća suočavaju se sa borbom da odbrane svoja prava intelektualnog vlasništva od industrijske špijunaže. Iako su SAD ponekad kritikovale stav Nemačke prema Kini, sugerišući da ne žele da ugroze svoj izvoz, nemačke diplomate javno su kritikovale Kinu zbog tretmana Ujgura.

Međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel opirala se pritiscima da se konfrontira Kini. Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji početkom godine između nje i Bajdena pokazale su se razlike u stavovima. Ona je takođe bila glavni pokretač odluke EU da potpiše investicioni sporazum sa Kinom pre inauguracije Bajdena, ali je veliko pitanje da li će taj dokument biti ratifikovan u Evropskom parlamentu.

Na sastancima sa saveznicima u Evropi, Bajden se nada, kako ocenjuje FT, da će ponoviti sličan pristup koji je koristio kada je ubedio Japan i Južnu Koreju da javno podrže Tajvan. SAD bi trebalo da zaoštri retoriku Evrope prema Kini, ali ne treba očekivati da će je pritiskati da se uključi u kampanju optuživanja za „curenje“ korona virusa iz laboratorije u Vuhanu, smatraju analitičari.

Američki predsednik sastaće se na kraju boravka u Evropi sa ruskim liderom Vladimirom Putinom u Ženevi, kao i sa predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom.