Da li će više stotina hiljada četvorotočkaša od 5. jula završiti na otpadu?

Novi pooštreni pravilnik o tehničkom pregledu vozila stupio je na snagu pre dve godine, ali je tada data mogućnost i linijama tehničkog pregleda i vlasnicima vozila da se u naredne tri godine prilagode jednoj od najstrožijih mera – kontroli emisije izduvnih gasova.

Kako stvari stoje, mnogi građani u Srbiji čekaju poslednji momenat i nisu pripremili svoja vozila za novi kriterijum tehničkog pregleda, koji podrazumeva smanjenu količinu izduvnih gasova. Ako pravilnik ostane važeći, to znači da mnogi vlasnici automobila neće moći od 5. jula 2021. da registruju svog četvorotočkaša ako ne otklone taj problem.

Prosečna starost voznog parka u Srbiji je 17 godina, kaže za portal Biznis.rs Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Prema njegovim rečima najmanje 800.000 motornih vozila (automobila, kamiona, autobusa) će završiti na otpadu, ukoliko postojeća pravila u vezi sa izduvom gasova počnu da se primenjuju od jula.

„Nesporno je da država treba da preduzme mere radi smanjenja zagađenja životne sredine motornim saobraćajem, ali sa druge strane postavlja se pitanje da li je potpuno onemogućavanje registracije najbolje rešenje“, smatra Okanović.

Govoreći o uslovima tehničkog pregleda koji treba da stupi na snagu 5. jula, Okanović kaže da su oni takvi da veliki broj vozila ne može da ih ispuni, između ostalog i zbog toga što su fabrički uređaji za smanjenje emisije gasova na vozilu neispravni ili odstranjeni.

Dodaje da bi nabavka novog uređaja u velikom broju slučajeva po ceni prevazilazila vrednost samog vozila, tako da nije realno očekivati da će vlasnici vozila postojeći problem rešiti na taj način.

Okanović je za naš portal kao primer za rešavanje problema sa izduvnim gasovima naveo EU, navodeći da su evropske zemlje veoma rigorozne po pitanju emisije štetnih gasova, ali da koriste druge modele kako bi vazduh bio čistiji.

„Stimuliše se upotreba vozila koja su ekološki prihvatljiva kroz subvencije prilikom kupovine i fiskalne olakšice. Vlasnici tzv. zelenih vozila uživaju razne pogodnosti. Na primer, u pojedinim gradovima za ekološki prihvatljiva vozila parking je jeftiniji, pa čak i besplatan. Sa druge strane, vozila koja imaju veću emisiju štetnih gasova ne smeju da ulaze u centar grada, a tzv. crna vozila ne smeju da uđu u gradove uopšte. Ovo se naročito odnosi na veće gradove“, kaže Okanović.

On je objasnio da su u Srbiji u manjim mestima uglavnom i starija vozila, ali da tamo koncentracija zagađenja ipak nije toliko visoka kao u velikim gradovima, gde je, sa druge strane, vozni park noviji, ali zagađenje vazduha mnogo veće.

Kako kaže naš sagovornik, možda bi trebalo izdavati nalepnice za vozila u različitim bojama, u zavisnosti od količine štetnih izduvnih gasova koje ispuštaju, a zatim prema tim bojama da im bude omogućeno ili zabranjeno kretanje u mestima sa manjom ili većom koncentracijom zagađenja.

Prema njegovom mišljenju, da bi građani ipak mogli da prođu rigorozan tehnički pregled, potrebno je da država za početak zauzme stav šta je za Srbiju ekološki najprihvatljivi pogon za motorna vozila.

On objašnjava da se u državama EU generalno vozila na električni pogon proglašavaju najpoželjnijim, ali dodaje da bi pre nego što po automatizmu i Srbija preuzme takav stav kao ‘evropsku tekovinu’ trebalo da dobro razmislimo.

„Srbija električnu struju dobija najvećim delom sagorevanjem uglja lignita, što se smatra veoma prljavim izvorom struje. Takođe, ne smemo zanemariti ni problematiku odlaganja istrošenih baterija električnih vozila, koje se smatraju visokotoksičnim otpadom veoma složenim za reciklažu, odnosno odlaganje“, naglašava Okanović i dodaje:

„Dakle trebalo bi da znamo šta je za nas najprihvatljivije, šta najmanje prihvatljivo, i da sistemskim merama uspostavimo pravac razvoja našeg voznog parka. U tom smislu i pravni okvir i sistem kontrole ispravnosti vozila bi trebalo da se prilagode“.

Okanović misli da je trenutno najprihvatljivije rešenje da se samo najdrastičniji slučajevi emisije štetnih gasova odstranjuju iz javnog saobraćaja, a da se ostala vozila razvrstaju po količini emisije i shodno tome dobijaju registracionu nalepnicu u odgovarajućoj boji.

„Sa druge strane, veći gradovi i nacionalni parkovi trebalo bi da urede sistem tako da se vozila sa npr. crnim nalepnicama maksimalno ograniče u kretanju, dok bi vozila sa npr. zelenim nalepnicama mogla da se kreću svim saobraćajnicama“, smatra on.

Okanović kaže da se na teritoriji Republike Srbije godišnje prvi put registruje oko 150.000 vozila, ali da su od tog broja svega jedna petina nova vozila, tako da zanavljanje voznog parka jako sporo teče.

„Trenutno je dozvoljen uvoz vozila starih i 20 godina, pa se postavlja pitanje da li smo postali evropsko groblje automobila? Najavljena mera zabrane EURO 3, pa čak i EURO 4 vozila, bi trebalo da pospeši zanavljanje voznog parka, ali pitanje je kako će to realno uticati na stanje na terenu. Možda bi trebalo napraviti izuzetak u pogledu EURO 4 vozila sa pogonom na benzin, a pogotovo sa pogonom na TNG (plin) ili CNG (metan) jer su takva vozila ‘čistija’ od EURO 5 dizelaša. Bojim se da bi zabrana uvoza EURO 4 automobila možda čak i negativno uticala na bezbednost, jer bi građani kupovali novija vozila, ali sa manjim nivoom bezbednosne opreme i pasivne bezbednosti, usled kupovne (ne)moći“, smatra naš sagovornik.

Dodaje da novi uslovi na tehničkom pregledu ipak neće u velikoj meri doprineti i bezbednosti u saobraćaju.

„Faktori koji utiču na nastanak saobraćajnih nezgoda u Srbiji pre svega su brzina, alkohol, mobilni telefon, nevezivanje pojasa, ali i nebezbedni putevi i neispravna vozila. Neispravna svetlosna signalizacija, neispravni pneumatici, upravljački sistem i sistem za kočenje jesu neispravnosti koje najčešće dovode do tragedije na putevima. Kada se na tehničkim pregledima insistira na ispravnosti tih uređaja, svakako da se doprinosi smanjenju stradanja na putevima“, zaključio je direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.