Da li ćemo ove jeseni jesti skuplji hleb?

U Crnoj Gori je za septembar najavljeno povećanje cena brašna i hleba, a slična najava stigla je iz još nekih susednih zemalja. Navodno, vekna hleba u Hrvatskoj od ove jeseni biće skuplja zbog rasta cene pšenice. U Srbiji je za sada situacija stabilna, ali se postavlja pitanje do kada će mirovati cene na domaćem tržištu.

O poskupljenju hleba u regionu i ceni vekne hleba u Srbiji za Biznis.rs govori predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.

„Pšenica je bila skuplja i u samoj žetvi, i nije je bilo dovoljno. Nova pšenica dolazi u septembru, dok se malo prosuši. Generalno, njena cena je porasla prema zemljama koje je uvoze i od toga zavise, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, delimično Hrvatska. Na povećanje cene hleba uticao je i skok svih ostalih inputa, od električne energije, goriva“, objašnjava naš sagovornik.

U Srbiji za sada cena miruje. Brašno je zadržalo isti nivo cene, kaže Pralica i dodaje da će se videti od polovine septembra šta će se dešavati, kada u opticaj dođe brašno koje je u otkupu bilo skuplje.

„Mi smo imali tu neku varijabilnost da se cena hleba u maloprodaji kretala od 30 do 45 dinara, pa je nakon korekcija došla na 35 do 45 dinara, i tu se radi o osnovnoj vrsti hleba, brašnu tipa 500. Još uvek nema indicija da će se cena povećati, ona može da ode za dva do tri dinara naviše, ali to nije značajno u odnosu na sve ostalo“, kaže Pralica.

Ozbiljno povećanje cena hleba desilo bi se kada bi naglo skočila cena pšenice.

„Ako bi cena pšenice naglo skočila, povukla bi i cenu brašna i tada bismo mogli da pričamo o ozbiljnom poskupljenju hleba. U tom slučaju vekna hleba bi otišla na 80-90 dinara što se neće desiti, i onda bismo se na neki način izjednačili sa Bosnom i Crnom Gorom. U BiH je vekna hleba 75 dinara, a u Crnoj Gori 85 dinara već 10 godina. Cena ove namirnice zavisi i od kvaliteta, od toga gde se i kako peče hleb, da li je mašinski ili se uključuje ručni rad majstora itd. Pre će doći do ujednačavanja cene hleba, nego do velikog skoka“, smatra Pralica.

Cenu diktira pšenica, ali i kretanja na svetskom tržištu

Pšenica trenutno beleži pozitivan cenovni trend, te je cena ove žitarice ove nedelje dostigla nivo od 24,25 din/kg bez PDV-a (26,68 din/kg sa PDV-om), što kad se osvrnemo na cenu u istom periodu samo godinu dana ranije predstavlja rast od oko 27 odsto, kaže za naš portal Anja Jakšić iz novosadske Produktne berze.

U prethodnom periodu na Produktnoj berzi zabeležena je i povećana tražnja za pšenicom od strane izvoznika, domaćih prerađivača i trgovaca.

„Pored dešavanja na domaćem tržištu, bitan faktor u cenovnom kretanju jesu i dešavanja na stranim tržištima, ali i vremenski uslovi u drugim proizvodnim zemljama, koji su smanjili rod pšenice u Kanadi, Kazahstanu, SAD i Rusiji. Prema procenama USDA-a svetska proizvodnja ove godine iznosi 288,83 miliona tona, u poređenju sa prošlogodišnjih 297,69 miliona tona“, kaže Jakšić.

Ako se osvrnemo na ovogodišnju žetvu, ukupan ostvaren prinos u našoj zemlji dostigao je oko 3,4 miliona tona, što je iznad očekivanja od 3,2 miliona tona.

„Osim pšenice, kao glavne komponente za proizvodnju hleba, na cenu ovog proizvoda takođe utiču i mnoge druge komponente, poput utrošene energije (struja, gas), što takođe ima uticaj na formiranje krajnje cene hleba. Cena nafte u svetu raste, a pošto je cena gasa vezana za naftu, ovaj energent na svetskim berzama takođe beleži skok“, objašnjava naša sagovornica.

Hleb u Evropskoj uniji

Zanimljivo je da je u 2020. godini cena hleba i žitarica u najskupljoj državi članici Evropske unije bila oko dva i po puta viša u odnosu na najjeftiniju zemlju.

Kada se uporede nivoi cena sa prosečnim indeksom nivoa cena u EU od 100, rezultati pokazuju da je cena hleba i žitarica bila najviša u Danskoj (sa indeksom nivoa cena od 153), a slede Austrija (135), Luksemburg, Finska i Švedska (sve tri 127).

Nasuprot tome, nivoi cena hleba i žitarica bili su najniži u Rumuniji (indeks nivoa cena od 56), a slede Bugarska (67) i Poljska (70).