Da li je korona kriza stavila tačku na poslovna putovanja?

Aktuelna situacija sa korona virusom i dalje je daleko od sjajne, bez obzira na relativno brzo pronalaženje rešenja u vidu vakcina. Srbija, kao i ostale zemlje u regionu, konstantno se suočava sa pojavom novih sojeva virusa koji utiču i na poslovnu i na socijalnu sliku društva. Naravno, sve ovo uticalo je i na poslovni svet i njegove navike, pa i na službena putovanja.

„Logično, privreda trpi najviše, a sa njom i kompletna ekonomija društva. U nekoliko talasa od početka pandemije imali smo priliku da vidimo da se sa padom broja novozaraženih stvari koliko-toliko normalizuju, ali nažalost, to je kratkog daha (bar za sada). Činjenica je da ćemo još dugo morati da živimo sa mutacijama korona virusa, kao i da će mnogo toga nakon kraja pandemije biti drugačije, možda ne zauvek, ali na duže staze – sigurno. Tu mislim i na poslovna putovanja, kontakt uživo sa klijentima i druženja na tradicionalno dobro posećenim poslovnim skupovima širom planete. Lično, baš mi nedostaju neka velika okupljanja poput Međunarodne izložbe potrošačke elektronike (CES) i najvećeg svetskog sajma informacionih tehnologija, telekomunikacija, softvera i usluga (CeBIT)“, kaže za Biznis.rs Nebojša Rašković iz United Communications.

Kako smatra direktorka agencije za ljudske resurse Partners & Orka i master pravnik, Ljiljana Stefanović, mnoge kompanije su tokom pandemije ukinule službena putovanja zbog nemogućnosti odlaska i održavanja skupova uživo, čime se smanjio veliki broj ugovora o poslovnoj saradnji, jer direktan kontakt i „živa reč“ su nešto što doprinosi poboljšanju odnosa i komunikacije.

„Samim tim, u našem slučaju, aktivirane su internet platforme koje su donekle potpomogle da se prebrodi period pandemije, ali to nije ni deseti deo poslovanja i realizacija koje smo ostvarivali pre. Pretpostavljamo da se i druga preduzeća snalaze na razne načine da se realizuju projekti, ali to je samo preživljavanje i spoznaja da samo direktan kontakt dovodi do pozitivne realizacije projekata“, navodi naša sagovornica.

Rašković potvrđuje da ljudi vole kontakte uživo, ma koliko god se duboko zakoračilo u digitalnu eru, gde problem više hiljada kilometara razdaljine rešava jedan poziv preko aplikacije za video komunikaciju.

„Neki od retkih skupova koji su održani ovog leta na teritoriji Starog kontinenta (pod visokim stepenom kontrole) su to i potvrdili. Fizička prisutnost klijenata i sklapanje poslova licem u lice i dalje su nezamenjivi. Taj osećaj da drugoj strani u poslu verujete ili pak ne verujete nemoguće je kompletno steći klikom na jedan taster i uspostavljanjem video veze – ‘ljubav preko žice’ teško funkcioniše, kažu mnogi poslovni primeri, kao i sama psihologija. No, za sada ona je jedini način da se poslovi održe na nekom nivou, bar dok pandemija bolesti Covid-19 ne dobije svoj epilog“, napominje naš sagovornik.

Poslovni savetnik Vladimir Veličković takođe smatra da, iskustveno gledano, ne bi bilo dobro da se prva prodaja, prezentacija ili prvi kontakt i poverenje sa klijentom gradi ‘sa daljine’.

„Tu bi valjalo zadržati praksu ličnog i direktnog upoznavanja, a sam posao kasnije može da se obavlja online. Mnoge firme već se prilagođavaju novom modelu rada od kuće, ili kombinovanom modelu gde zaposleni mogu da biraju da li će raditi iz kancelarije ili sa neke druge lokacije. Istovremeno vidimo porast upotrebe aplikacija za konferencijske sastanke. Sve to govori da će sigurno mnogi zaključiti da određeni broj sastanaka može da se završi ‘remote’. O poslovnim putovanjima pričamo najviše u segmentu poslova komercijalista i konsultanata, kojima je sastavni deo posla bilo često putovanje do klijenta. Ali takođe, ove delatnosti su za vreme korona krize svoj posao obavljale preko računara“, navodi biznis konsultant.

Stefanović je naglasila da nikada putni troškovi ne mogu da premaše dobit koju donosi direktna realizacija i dobijanje projekta.

„Putni troškovi su nešto što je neminovno da bi se projekat realizovao i kontakt je, makar u oblasti radnih odnosa, ljudskih resursa, građevine, kada je reč o HR delatnosti, nezamenljiv i neprocenjiv radi validne procene kadrova. Nadamo se okončanju otežavajućih uslova života i rada i normalizaciji obavljanja radnih zadataka“, izjavila je za Biznis.rs direktorka agencije za ljudske resurse Partners & Orka.

Kako će poslovna putovanja i kontakti sa klijentima izgledati nakon stavljanja tačke na pandemiju, kako kaže Rašković, ostaje da se vidi.

„Verujem da mnoge stvari neće biti iste, bar kada su mere zdravstvene bezbednosti u pitanju. Dokle god budemo imali i jednog novozaraženog pacijenta, stvari nisu gotove. Ublažavanje mera je samo ublažavanje mera, ali ne i ukidanje potpune restrikcije. Voleo bih da se poslovna putovanja i veliki skupovi vrate u naše živote kao pre i nekako verujem da će tako i biti. Opet (u ovom trenutku) u razgovoru sa domaćim i stranim klijentima vidim da i dalje postoji veliki otklon ka okupljanjima većeg broja ljudi i da se fizički kontakt i dalje izbegava, kao i da nema tendencija da će se pre zvaničnog kraja pandemije išta po tom pitanju značajno promeniti. S druge strane, u vazduhu se oseća da su ljudi željni druženja uživo i da imaju potrebu da svoje poslovne kolege i vide i ugoste uživo – jer tako posao živi, tako se razvija i raste“, zaključuje Rašković.