Da li je Srbija zemlja jeftine radne snage?

Italijanska kompanija Geox otvorila je pogone u Vranju pre pet godina, kada je Srbija bila destinacija koja se promovisala kao država jeftine radne snage. Danas se priča o tome da ova firma napušta našu zemlju, a kako budu rasle prosečne plate i minimalna zarada, Srbija će biti u novom problemu, tvrdi premijerka Ana Brnabić, jer će se „radno intenzivne investicije seliti ka državama sa nižim platama i jeftinijom radnom snagom”.

Da li je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg i Geox planira da se povuče, pitanje je na koje se još ne zna odgovor, a dotad ostaje i nedoumica oko toga da li u stvari Srbija postaje zemlja skupe radne snage zbog koje će u budućnosti sve više da gubi investitore.

Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, Tanja Jakobi, smatra da u Srbiji i dalje ima mesta za kompanije koje traže jeftinu radnu snagu, ako se pogleda nepovoljna obrazovna struktura građana na birou rada, gde veliki deo čine ljudi sa srednjom školom, prenosi Politika.

„Oni mogu za dva-tri dana da prođu kroz obuke za neke poslove, kao na primer u kompaniji Yura. Onda je, po definiciji, tu i zarada niska. Isto tako, za neke poslove u Srbiji (građevinarstvo, manuelni radovi u poljoprivredi) sada dolaze radnici iz drugih zemalja, a to su poslovi koji su tipično nisko plaćeni. Ovo ipak nije rezultat samo činjenice da domaća radna snaga zahteva veću platu (mada je delom i to slučaj), već i toga da u ovom domenu postoji zakonska i rupa u oblasti kontrole inspektorata za rad. Jer, povoljnost angažovanja ovakvih radnika zasnovana je na kršenju njihovih prava, od velikog broja časova rada do neispunjavanja obaveza iz standardnog ugovora o radu“, napominje Jakobi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u maju iznosila je 65.025 dinara, ali je istina da većina zaposlenih zarađuje dosta manje, na šta često upozoravaju i sindikati, koji podsećaju da je u Srbiji oko 350.000 zaposlenih na minimalcu, a trećina zaradi do 35.000 dinara.

Isto tako, na sajtu Razvojne agencije Srbije, koju je osnovala Vlada Srbije, može se naći brošura pod nazivom „Zašto investirati u Srbiji” gde je naglašeno da je u našoj zemlji stopa nezaposlenosti 9,9 odsto, u čijoj strukturi sa 59,3 procenta učestvuju oni sa srednjoškolskim obrazovanjem.

Shodno tome, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje želi da se predstavlja kao država u kojoj postoji radna snaga, spremna da obavlja posao za niske zarade, kako bi se motivisali strani ulagači. Sindikati smatraju da je to potpuno pogrešna investiciona politika, a i predstavnici vlasti sve manje to apostrofiraju.

Ipak, u ovoj brošuri navedeno je da je prosečna bruto plata u našoj zemlji 706 evra što je, kada se poredi sa državama centralne i istočne Evrope, koje predstavljaju konkurente u privlačenju stranih investicija, veoma nisko. Kako je istaknuto, u Rumuniji, recimo, prosečna bruto zarada iznosi 1.067 evra, u Mađarskoj 1.149, u Poljskoj 1.163, dok je u Češkoj 1.346 evra. Ako, međutim, u Srbiji ima sve manje jeftine radne snage, da li onda imamo takvu strukturu privrede koja nudi kompleksne poslove i više zarade?

„Takvih poslova očito ima, jer je primećeno da sada privlačimo inostrana ulaganja sa nešto višim stepenom tehnološke složenosti. Takođe, u upravljačkom delu tih kompanija ima više kadrova iz Srbije što pokazuje da se pojavio prostor za angažovanje radne snage iz naše zemlje i na višim pozicijama koje nose i bolju zaradu, a ne samo na prostim poslovima u proizvodnji“, navodi izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Kako dodaje, da takvih poslova ipak nema dovoljno što je jedan od razloga zbog kojeg građani, sada već iz velikog broja zanimanja, i svih godišta, napuštaju Srbiju da bi radili u drugim državama.

„U našoj zemlji sve veći broj mladih počinje da obavlja posao za poslodavce preko interneta, bilo preko platformi ili kroz individualne ugovore. To pokazuje između ostalog da Srbija i dalje nema dovoljno poslova na kojima bi zaposlila stručnu, pre svega, mladu radnu snagu. Oni onda tragaju za poslodavcima van Srbije, ne napuštajući zemlju. Uz to, i dalje postoji problem poreskog tereta oporezivanja ovih prihoda i pitanje regulisanja radnih prava, gde se uprkos obećanju vlade da će ovaj problem biti rešen, ništa nije dogodilo“, podseća Jakobi.