Da li je taksa za ugljen-dioksid na granicama EU revolucija ili protekcionizam?

Evropska unija žuri da uvede mere za zaštitu klime i uvodi taksu na ugljen-dioksid na uvezenu robu, a radio Deutsche Welle u današnjem prilogu postavlja pitanje „Da li je to početak održivije svetske trgovine ili čist protekcionizam?“

EU je pooštrila svoje klimatske ciljeve. Do 2030. godine želi da smanji emisiju štetnih gasova za 55 odsto umesto ranije planiranih 40 odsto. Da bi to postigla, mora brzo da reorganizuje svoju industriju koja najviše emituje štetne gasove. Veliki zagađivači će plaćati veće naknade za ugljen-dioksid, što će ih primorati da pređu na proizvodne procese povoljnije za klimu.

Kako bi se izbeglo da se proizvođači iz EU u međunarodnoj konkurenciji nađu u nepovoljnoj situaciji Evropska komisija planira istu taksu i na uvoz iz inostranstva.

Mehanizam za karbonsko usklađivanje na granici (CBAM) je nešto sasvim novo u svetu, pri čemu se na udaru nalazi uvoz čelika, cementa, aluminijuma, veštačkog đubriva i energije.

Drugim rečima, ako kineska kompanija želi da u EU izveze čelik koji je proizveden uz veću emisiju CO₂ nego u EU, mora da plati cenu po toni ugljen-dioksida koja važi u Uniji. Prema predlogu EK, mehanizam bi trebalo da stupi na snagu od 2026. godine.

Jedan od ciljeva je da se preduzeća u EU nateraju na održiviju proizvodnju, a da pritom zbog povećane cene emisije CO₂ ne budu u lošijoj poziciji u globalnom ratu cena.

„Ekonomske osnove su veoma jednostavne. U EU imamo visoke cene CO₂ u odnosu na druge. To stavlja proizvođače u EU u nepovoljan položaj kada se takmiče s drugim zemljama“, kaže Hektor Polit (Hector Pollitt), ekonomista za održivo liderstvo sa univerziteta Kembridž (CISL), prenosi Deutsche Welle.

Već sada 11.000 industrijskih kompanija, kao što su rafinerije nafte i čeličane, te aluminijumske, metalne, cementne i hemijske kompanije, moraju da plaćaju takse na emisiju CO₂ kada pređu dozvoljenu granicu.

Takozvani EU sistem trgovanja emisijama CO₂ uveden 2005. godine nije bio baš uspešan – zbog izuzetaka za mnoge kompanije i niske cene CO₂. Tako je 2016. godijne cena bila samo tri evra po toni. Ali, u tekućoj 2021. godini cena CO₂ u EU iznosi 69 evra po toni.

Novi mehanizam ima za cilj da spreči firme da premeste svoju proizvodnju iz EU u zemlje sa nižim ekološkim standardima kako bi odatle prodavale robu u EU. „Naš trud bi bio uzaludan kada bi kompanije migrirale kako bi izbegle cenu CO₂ u EU“, rekao je komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja i bivši premijer Italije Paolo Ðentiloni (Paolo Gentiloni).

Zemlje koje su najteže pogođene ovim mehanizmom su Rusija, Kina, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina, Južna Koreja i Indija.

Još je otvoreno pitanje da li će planirana nova taksa EU važiti u okviru Svetske trgovinske organizacije. Potencijal za sukob svakako postoji, ocenjuje DW.

Ako zemlje vide taksu na CO₂ kao protekcionizam i preduzmu kontramere, ne može se isključiti mogućnost trgovinskog rata, kažu u Kembridžu.

EU insistira da je mehanizam „instrument zaštite životne sredine, a ne carina“, rekao je komesar Ðentiloni.

Saradnja EU i SAD mogla bi da podigne cenu „prljavog” čelika iz Kine. Ovo bi možda moglo da smanji prednost kineskih kompanija koje su imale koristi od državnih subvencija i nižih ekoloških standarda. Pored zaštite sopstvene ekonomije, EU taksa na CO₂ takođe ima za cilj da izvrši pritisak na druge zemlje da što pre učine svoju ekonomiju održivijom.

Čini se da ovo već delimično funkcioniše. U Turskoj je ova najava očigledno pomogla da se ratifikuje Pariski klimatski sporazum u oktobru 2021. godine, podseća DW u svom izveštaju.