Da li kamatne stope na kredite mogu dodatno da rastu?

Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić najavio je da bi rate građanima s dugoročnim kreditima, odobrenim uz varijabilne kamatne stope mogle da rastu od 10 do čak 20 odsto. Guverner je rekao da je njegova izjava ustvari najcrnji scenario, o kome se priča od 2015. godine.

Međutim, ekonomisti smatraju da je takav scenario malo verovatan.

„Zato što bi na takav način centralne banke svoje zemlje, a onda i veći deo privrede, oterale ne u recesiju, nego u nešto još puno gore s čime se nismo suočavali od sedamdesetih godina prošlog veka, a to bi bila stagflacija“, rekla je pomoćnica direktorke Ekonomskog instituta Zagreb, Maruška Vizek, prenosi Seebiz pozivajući se na RTL Danas.

Ona ocenjuje da nema nikakvog razloga za paniku i da sutra sasvim sigurno neće skočiti nikakve kamatne stope.

„Kamata može narasti i za 100 procenata, međutim ukupni iznos anuiteta može da poraste 10, 20 odsto u slučaju da se dogodi scenario kao nekada u istoriji kada je visina EURIBORA bila 4-5 odsto“, navodi Goran Aleksić iz Udruženja Franak.

Ukupno zaduženje građana iznosi više od 140 milijardi kuna (oko 18,6 milijardi evra), od čega je oko 77 milijardi, odnosno 55 odsto kredita – u kunama. Zaduženja s valutnom klauzulom iznose više od 63 milijarde kuna.

„Mislim da je dobro vreme, kamatne stope i dalje su, i u Evropi, Hrvatskoj i svetu na niskim nivoima i u tom kontekstu, puno veći fokus treba da se dobije fiksna kamatna stopa, nego varijabilna“, objašnjava Hrvoje Japunčić, finansijski analitičar.

Stručnjaci dodaju i da raste broj zaposlenih građana, kao i prosečna plata, i da nema nikakvog razloga da se u takvim okolnostima zaoštavaju uslovi vraćanja kredita. Bez obzira da li je kredit u kunama ili evrima, najvažnije je, kažu ekonomisti, da kamatna stopa bude fiksna.