Da li kriza utiče i na cenu visokoškolskog obrazovanja?

Jedna od posledica kombinovane nastave u srednjim školama tokom pandemije korona virusa jeste i to što će budućim studentima pred kojima je polaganje prijemnog ispita za upis na fakultet biti potrebno mnogo više vremena za pripremu za test, budući da je u obrazovnom procesu najviše trpelo znanje.

To, kako pokazuje višegodišnja praksa, podrazumeva uzimanje većeg broja privatnih časova, budući da su oni bili popularni i kada se nastava izvodila redovno, a naročito sada, kada je zbog protivepidemijskih mera trpelo i znanje učenika. Koliko koštaju privatni časovi u Srbiji i da li i na njihovu cenu utiče kriza, a koliko sami fakulteti?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže dr Marija Bjelica iz Novosadskog kulturno-obrazovnog centra Krug, interesovanje učenika je ove godine za privatne časove prilično veliko.

„Uglavnom se najviše traže časovi matematike, biologije, hemije i psihologije“, kaže Bjelica.

Kada je reč o cenama, one se u ovom centru nisu promenile u odnosu na prošlu godinu i zavise od tipa nastave – da li se radi o grupnoj ili individualnoj. Za mesečni paket grupnih časova koji se održavaju po principu dvočas nedeljno potrebno je izdvojiti sedam hiljada dinara, dok je cena za individualni čas 1.000 dinara. Takođe, Bjelica dodaje da su cene iste za sve predmete.

Prema rečima naše sagovornice, na veliko interesovanje je uticao i dosadašnji izmenjeni režim nastave u školama, budući da je njen kombinovani način izvođenja imao negativan efekat na znanje učenika, koji u privatnim časovima vide mogućnost da nadoknade deficit i spreme se za polaganje prijemnog ispita.

Pored njih, tu su i učenici koji standardno pohađaju privatne časove tokom čitave godine, i oni su zainteresovani nezavisno od načina održavanja nastave u školama.

Pripremna nastava na fakultetima – jeftina ili skupa?

Pored privatnih časova, budući studenti mogu da spremaju prijemni ispit i na fakultetima koje upisuju, budući da oni organizuju pripremnu nastavu.

Cena te nastave na Ekonomskom fakultetu iznosi 5.612 dinara, dok je na Fakultetu političkih nauka (FPN) ona 14.000 dinara, a budući studenti koji su uplatili taj iznos do 20. februara ove godine ostvarili su pravo na popust od 10 odsto. Takođe, FPN je omogućio besplatnu nastavu srednjoškolcima iz ugroženih porodica.

Učiteljski fakultet nudi pripremnu nastavu iz srpskog jezika i književnosti, a cena za 32 časa iznosi 17.000 dinara, dok se je za 10 časova iz opšte kulture i informisanosti potrebno izdvojiti 7.000 dinara. Kada je u pitanju pripremna nastava na Filološkom fakultetu, za jedan jezik potrebno je izdvojiti 11.000, a za dva – 16.000 dinara, sa mogućnošću isplate u tri rate.

Pirpemnu nastavu nude i Mašinski, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), FON i Pravni fakultet.

Jedna od najskupljih pripremnih nastava jeste na Elektrotehničkom fakultetu (ETF) u Beogradu, gde je cena za 60 časova po predmetu 36.000 dinara ako se plaća odjednom, ili 40.000 dinara, ako se plaća na rate.

Na studijskim programima Univerziteta u Beogradu ove godine osnovne, master i doktorske studije moći će da pohađa ukupno 26.435 studenata. Senat Univerziteta razmotrio je i usvojio predloge visine školarine za školsku 2022/2023. godinu, te će posle više godina pet fakulteta povećati školarine za osnovne, tri za master i četiri za doktorske studije.

Školarine će od ove godine povećati Rudarsko-geološki fakultet, sa 57.000 na 66.000 dinara, Tehnološko-metalurški sa 66.000 na 75.000 dinara, Fakultet organizacionih nauka sa 138.000 na 145.500, Biološki sa 80.000 na 90.000 dinara, dok će na Ekonomskom fakultetu samofinansirajući studenti naredne školske godine plaćati od 97.175 do 127.863 dinara, u zavisnosti od uspešnosti, odnosno broja ostvarenih bodova u toku školske godine. Do sada su studenti ovog fakulteta izdvajali od 92.022 do 121.082 dinara.

Prema podacima koje je Univerzitet u Beogradu dostavio našoj redakciji, na master akademskim studijama planirano je povećanje školarina na Rudarsko-geološkom fakultetu sa 98.000 na 114.000 dinara, Tehnološko-metalurškom sa 78.000 na 88.500 i Biološkom fakultetu sa 80.000 na 90.000 dinara.

U okviru doktorskih studija školarine će poskupeti na Tehnološko-metalurškom fakultetu, pa će budući doktori nauka umesto dosadašnjih 99.000 od naredne školske godine izdvajati 114.000 dinara. Ekonomski fakultet povećaće školarine sa 200.047 na 211.250, Biološki sa 100.000 na 110.000 dinara i Geografski fakultet sa 110.000 na 125.000 dinara.