Da li nam uz inflaciju sleduje i povećanje plata?

Ulaganje u zaposlene je ulaganje u budućnost firme. Ovako je, u najkraćem, trgovinski lanac Kaufland koji posluje u Hrvatskoj saopštio da će povećati plate svojim zaposlenima na nerukovodećim pozicijama u proseku za gotovo osam odsto, dok će cena rada nedeljom, praznicima i noću biti veća za još pet procenata.

Planovi Kauflanda nisu usamljen slučaj, već bi se pre mogli nazvati trendom koji proteklih nedelja vlada u susednoj državi, jer je još nekoliko renomiranih kompanija povećalo plate svojim radnicima – Valamar, Podravka, Kraš, Vindija.

A kakva je situacija u Srbiji? Da li poslodavci imaju sluha i kapacitet da povećaju plate svojim zaposlenima, s obzirom na rastuću inflaciju koja iz dana u dan smanjuje kupovnu moć?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić, povećanje plata zavisi od toga kakvi profili radnika su potrebni poslodavcima. Ukratko, struka je ta koja diktira tržište rada. On kaže i da se u Point grupi na čijem je čelu stalno povećavaju plate zaposlenima, naročito deficitarnim kadrovima, ali i da je inflacija još jedan od razloga povećanja cene rada.

Među profesijama u kojima vlada manjak radnika su vozači, električari, zanatlije, jer je, kako kaže Drakulić, najveći broj njih otišao u inostranstvo zbog boljih uslova rada.

Kao još jedan od problema naš sagovornik navodi primer konkurencije, kompanije Zijin iz Bora. On smatra da su plate u ovoj firmi nesrazmerno veće – „pošto im je omogućeno da prave takav profit“.

Ukoliko bi, teoretski, u najvećem mogućem broju firmi došlo do povećanja plata poput ovog u Point grupi, Drakulić kaže da bi stepen rasta zavisio od sposobnosti poslodavca da to plati i mogućnosti proizvodnje da trpi. Pored toga, naš sagovornik navodi i trend dovođenja stranih radnika koji su jeftinija radna snaga, dodajući da očekuje da će se ovaj trend nastaviti i ubuduće.

Takođe, i osnivač i vlasnik Galeb grupe Radoslav Veselinović kaže da je dosadašnja praksa u njegovoj firmi bila da se jednom godišnje vrši nivelacija plata, dok će sada ona morati da bude češća. Kao jedan od razloga za povećanje plate i Veselinović navodi deficitarnu radnu snagu u koju spadaju proizvodni radnici, zbog čega pokušavaju da nađu kompromisno rešenje.

„Mi smo prinuđeni da ih malo bolje platimo, a takođe i da ih edukujemo, organizujući razne kurseve i obuke, što ćemo nastaviti i u narednim godinama“, naglašava naš sagovornik.

Veselinović podseća i da u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nema velikog broja nezaposlenih, te dodaje da se postavlja pitanje da li oni možda rade u sivoj zoni, jer se dešavalo da se na otvorene konkurse niko ne prijavljuje.

Kako ističe vlasnik Galeb Grupe, poslodavac koji ne shvata da su radnici investicija osuđen je na propast. Da ne bi došlo do ovakvog scenarija on mora da pokazuje realne plate i da ih isplaćuje na račun zbog toga što, kako je naveo, „radnici žele da imaju sve legalno kako bi, na primer, bili kreditno sposobni i osigurani u svakom smislu“.

„To je ozbiljna investicija. Svaka firma počiva na svojim zaposlenima i na obukama, to je garancija uspeha, a radnici sada mogu da naprave razliku i nemaju problem da nađu posao u drugoj firmi“, naglašava Radoslav Veselinović.

Pored deficitarne radne snage, i on smatra da na povećanje plata utiče i inflacija u kojoj ljudi teško mogu da izađu na kraj jer je, dodaje, sve poskupelo. Naš sagovornik svoju tvrdnju objašnjava na primeru poskupljenja repromaterijala u metalskoj industriji (čepovi, ambalaža) za čak 100 odsto, a to poskupljenje mora biti naplaćeno firmama koje proizvode hranu ili boje. One, pak, taj skok cene ugrađuju u cene svojih proizvoda.

Veselinović podseća i da je jedan od glavnih razloga za poskupljenja rast cene energenata. Ipak, on kaže da u Srbiji cene još uvek nisu skočile kao u Evropskoj uniji, ali dodaje da sva ta poskupljenja stvaraju inflaciju.

„Poslednjih meseci automobili poskupljuju za nekoliko desetina procenata i nema ih dovoljno na tržištu, a pandemija je dovela do velikih šokova na tržištu, koje dodatno šokira i nestašica repromaterijala“, ističe naš sagovornik.

Ipak, on ne veruje da se radi o tome da se proizvodi „sklanjaju“ kako bi im porasla cena, već kaže da je jednostavno došlo do različitih prekida u transportu, navodeći primer da je njegova firma čekala 15 dana na robu pošto je posada broda bila zaražena korona virusom i čekalo se da im prođe obavezna izolacija.

Veselinović ističe da je pomoć koju je veliki broj država dao privredi i građanima tokom korona krize izuzetno značajna jer bi, da nije bilo tog novca u tom momentu, stvari bile još gore.

„Moja firma je kao porodica. Ja zavisim od njih i mi zajedno moramo da radimo jer smo na istom brodu“, naglasio je Veselinović.