Da li su programi razmene ključ ogromne zapošljivosti mladih?

Prošle nedelje obeleženo je tačno 35 godina od osnivanja, programa Evropske unije (EU) koji finansira projekte u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta Erasmus+, kao i 20 godina postojanja fondacije Tempus.

Republika Srbija uspešno učestvuje u ovom programu od 2014. godine, o čemu svedoči podatak da je u ovaj program za minulih osam godina učestvovalo čak više od 850 institucija i organizacija iz Srbije, kao i preko 16. nastavnika, studenata i mladih. Šta je srž ovih programa i na koji način doprinose postizanju ciljeva?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Sofija Milogorić iz fondacije Tempus, programom Erasmus+ fondacija pruža podršku kako organizacijama, tako i pojedincima u ličnom i profesionalnom razvoju poput karijernog vođenja, razvoja veština, kompetencija i kvalifikacija, kao i lični razvoj i međunarodnu mobilnost ključnih aktera u oblasti obrazovanja, sa posebnim fokusom na praktičare, mlade i mlade sa smanjenim mogućnostima.

„Na nivou celokupnog programa, Erasmus+ podržava učešće mladih u projektima u svrhu neformalnog učenja, pri čemu je cilj povećati učešće mladih i ojačati njihov položaj kako bi postali aktivni građani, ali im omogućiti i da razviju kompetencije koje im mogu koristiti i daljem obrazovanju i radu. Кroz mobilnosti, mladi u Erasmus+ programu imaju priliku ne samo da se upoznaju sa društveno bitnim temama na način koji podstiče njihov angažman u društvu, već i upoznaju vršnjake iz drugih evropskih zemalja, njihovu kulturu i razmene dragocena iskustva“, kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, prioritet ovih programa jeste pospešivanje stepena inkluzije i različitosti, ali i odgovaranje na zahteve digitalne transformacije kroz razvoj digitalne spremnosti i digitalnih kapaciteta.

Kada je reč o konkretnim efektima učešća u Erasmus+ programu, naša sagovornica navodi da je, prema analizi Evropske komisije primećeno povećanje zapošljivosti kod 62 odsto učesnika ovog programa, a kod 75 odsto njih je povećan stepen učešća u društvenom i političkom životu dok je kod 100 odsto učesnika zabeleženo povećanje jezičkih veština.

Na naše pitanje koji su to projekti najpopularniji mladima iz Srbije, Milogorić kaže da se najčešće podnose prijave za KA1 projekte omladinskih razmena.

„To su susreti grupa mladih iz najmanje dve zemlje radi zajedničkog sprovođenja programa neformalnog učenja. Uglavnom su u pitanju radionice, vežbe, debate, simulacije, aktivnosti na otvorenom ili slični projekti koji se bave nekom od tema relevantnim za ciljeve Erasmus+ programa i održavaju se u jednoj od zemalja koje učestvuju u projektu“, objašnjava naša sagovornica.

Međutim, period učenja, kako kaže, ne traje samo tokom perioda razmene, već obuhvata i pripremnu fazu, kao i fazu vrednovanja aktivnosti nakon što se ona završi.

„Takođe, česti su i projekti mobilnosti omladinskih radnika koji omogućavaju njihovo profesionalno usavršavanje kroz učešće u aktivnostima poput seminara, treninga, događaja za uspostavljanje kontakata i saradnje, studijskih poseta, kao i prakse, to jest praćenja rada organizacije iz inostranstva, koja je aktivna na polju rada sa mladima i drugih aktivnosti“, dodaje naša sagovornica.

Primera radi, najčešće teme projekata u oblasti mladih se odnose na jačanje inkluzivnog pristupa u demokratskom životu, zatim teme koje se tiču životne sredine i klimatskih promena, a česti su i projekti koji se tiču razvoja digitalnih veština i kompetencija mladih, kao i uspostavljanja dijaloga sa donosiocima odluka.

„Uspešnost organizacija iz Srbije vidljiva je i u rezultatima odobrenih projekata. Od početka učešća Srbije u Erasmus+ programu, od 2014. godine do danas, organizacije iz omladinskog sektora su učestvovale u preko 2.400 projekata u ulozi koordinatora ili partnera na projektu“, naglašava naša sagovornica.

Osim usavršavanja pojedinaca na individualnom nivou, Milogorić dodaje da ovi projekti podržavaju i održivi rast, kvalitetna radna mesta i socijalnu koheziju, podstiču inovacije, ali i premošćavaju jaz u znanju, veštinama i kompetencijama u Evropi.

U tom smislu, Erasmus+ program ima kapacitete da bude spona između obrazovanih i institucija civilnog društva i predstavnika iz polja privrede, naročito imajući u vidu činjenicu da privredni subjekti mogu da budu nosioci projekata ili partneri na projektima.

Suština samog programa i jeste da omogući i jednoj i drugoj strani podršku i alate neophodne da zajednički potpomognu osposobljavanje mladih ljudi. Samim tim, predstavnici privrede su ohrabreni da konkurišu sa predlozima projekata za koje misle da odgovaraju na potrebe koje su sami identifikovali u svome radu“, zaključuje naša sagovornica.

Inače, na prošlonedeljnoj svečanosti povodom obeležavanja ovog jubileja u Rektoratu Univerziteta u Beogradu prisustvovali su ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, kao i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar (Pierre Cochard).

Podsetimo, Erasmus + program u Srbiji je 2021. godine ušao u novi sedmogodišnji period sprovođenja koji će trajati do 2027. godine, a opšti cilj tokom ovog perioda je da se omogući učešće još većem broju učesnika i širem spektru organizacija.

Srbija je punopravna članica programa Erasmus+ od 2019. godine i ima status treće zemlje pridružene Programu, što znači da ustanove i organizacije iz Srbije mogu da se prijavljuju za sve vrste projekata u ulozi koordinatora i partnera, kao i države članice Evropske unije.