Deset sirovina koje su najviše poskupele u prethodnih 12 meseci

Rast cena sirovina poput metala, goriva ili poljoprivrednih proizvoda ne usporava. Sve veći izgledi za skori kraj pandemije korona virusa podržavaju oporavak u vodećim svetskim ekonomijama, a to pokreće i sve veću tražnju za metalima, hranom ili energetskim resursima. Istovremeno, loši klimatski uslovi prethodnih mesec dana štetili su usevima, što već nagoveštava i loš ovogodišnji rod.

Potražnja za metalima raste, prateći tako ubrzanje industrijske proizvodnje. Povratak vozača na puteve pokreće poskupljenje goriva… Preko cene strateških sirovina vode se i geopolitički, tihi ratovi. Na primer, raste berzanska cena kukuruza, soje, pšenice zbog velikih suša u Brazilu, SAD, Evropi, dok s druge strane Kina drži zalihe ovih roba. Oni koji situaciju na robnim berzama dublje prate kažu da cene, poprilično, dižu i špekulativni investitori, kojima je igra rasta cena robe način klađenja na scenario ubrzavanja globalne inflacije.

Bloomberg indeks roba, koji prati cene najvažnijih svetskih proizvoda, na najvišem je nivou još od 2011. godine, kada je kulminirao nakon višegodišnje apresijacije. Sada se rast nastavlja, odnosno, indeks je od izbijanja pandemije, porastao za preko 70 odsto.

Lista roba koje su ove godine na berzi doživele izuzetan rast cena je poduži, ali ovih desetak su od ključnog uticaja na životni standard građana širom sveta.

Aluminijum – godišnji rast cena 67 odsto

Samo od početka ove godine, cene aluminijumskih ugovora kojima se trguje na Londonskoj berzi porasle su skoro za četvrtinu, što znači da je za ovaj metal 2021. godina bila najbolja u poslednjoj deceniji. Glavni razlog rasta cena je očekivanje da će oporavak od pandemije i dalje pokretati potražnju za robama, od automobila do usisivača i tostera.

Cene aluminijuma dodatno su povećane zbog sve skupljeg pomorskog transporta, ali i zbog strahova da će smanjenje emisije ugljen-dioksida u Kini dovesti i do smanjenja proizvodnje u toj zemlji.

Juče je na Londonskoj berzi metala tona aluminijuma koštala 2.017,21 evra. Prosečna cena za april bila je 1.932,22 evra po toni, a za januar 2021. godine 1.646,11 evra za tonu.

Pšenica – godišnji rast cena 46 odsto

Rast cena pšenice, koji je započeo prošlog leta, naglo je ubrzan u poslednjih mesec dana. Od početka godine, kotacije pšenice su se, na Merkantilnoj berzi u Čikagu, povećale za preko 15 procenata. Poskupljenja su podstaknuta nepovoljnim vremenskim uslovima u najvećim državama proizvođačima, kao što su hladan talas u SAD i suša u Brazilu. Pšenično brašno se koristi u pekarstvu, poslastičarstvu i proizvodnji testenina. Ovo zrno se koristi i u proizvodnji griza, pivskog slada i suvog glutena. Pšenica se koristi i za ishranu životinja, ali zbog svojih vrlo visokih cena, u ovo vreme se uglavnom prelazi na druge žitarice.

Inače, FAO je prošlog meseca podiglo procenu globalne proizvodnje pšenice za ovu godinu na 785 miliona tona, što je za 1,4 odsto više u odnosu na prošlu, i novi rekordan rod.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu prethodne nedelje je berzanski ugovor za pšenicu zaključen po jedinstvenoj ceni od 23,6 din/kg bez PDV-a što ujedno predstavlja nedeljnu ponderisanu cenu. Terminska potražnja za ovogodišnji rod pšenice bila je u rasponu od 21 do 21,5 din/kg bez PDV-a.

Kukuruz – godišni rast cena 129 odsto

Cena kukuruza bila je prilično niska od 2006. godine, pa do izbijanja pandemije korona virusa. Ali, odmah nakon početka pandemije, za svega nekoliko meseci cena ove žitarice se udvostručila. Nepovoljne vremenske prilike uticale su na tržište kukuruza na sličan način kao i na tržište pšenice, ali je u slučaju ove žitarice rast potražnje bio veći. Osim za prehranu, odnosno proizvodnju brašna i palente, a kukuruza šećerca i kao povrće, kukuruz se koristi i za konditorsku, pekarsku, pivarsku i naftnu industriju. Takođe je i jedna od sirovina za proizvodnju u industriji papira, a deo biljke se koristi i kao biomasa, za proizvodnju biogoriva.

Tokom prethodne nedelje se na Produktnoj berzi u Novom Sadu trgovalo kukuruzom u cenovnom rasponu od 27 do 27,3 din/kg bez PDV-a, uz tendenciju rasta a zatim su cene slabile da bi ponderisana cena iznosila 27,2 dinara. Za poslednjih godinu dana cena kukuruza u Srbiji je porasla za 72,78 odsto.

Bakar – godišnji rast cena 95 odsto

Iako su cene bakra privremeno pale nakon što je u Kini proglašena epidemija korona virusa, neposredno zatim su se udvostručile cene. Poslednjih dana cene bakra beleže svoj maksimum. Metal iz rude bakra prvi put je imao cenu preko 10.000 dolara po toni 2011. godine. Kina, najveći svetski potrošač bakra, prva je na svetu izašla iz problema sa korona virusom i želi da obnovi svoju industriju. I deo drugih velikih potrošača bakra je uspešno krenuo u privredne aktivnosti, a potražnja ovog metala podstaknuta je i ulaganjima u nove izvore energije. Potrošnja bakra u električnim automobilima je nekoliko puta veća nego u tradicionalnim vozilima, dok razvoj obnovljivih izvora energije zahteva njihovo povezivanje sa elektro-mrežom, što takođe zahteva korišćenje bakra. Inače, trenutno se najviše bakra koristi za proizvodnju električnih kablova, industrijskih mašina, vodovoda i slično.

Na Londonskoj berzi metala bakar se juče prodavao za 8.449,44 evra po toni, dok je prosek za april bio 7.758,79 evra. U januaru se prosečno tona bakra na najčuvenijoj svetskoj berzi metala plaćala 6.546,16 evra.

Šećer – godišnji rast cena 71 odsto

Šećer spada u grupu sirovina koja beleži najveći rast cena prethodnih nekoliko meseci. Njegova kotacija na Čikaškoj berzi i dalje je malo ispod četvorogodišnjeg maksimuma. Potražnja za šećerom, od strane najvećih uvoznika, Indonezije i Kine, raste. Suša je loše uticala na rod šećerne trske u Brazilu, ali i proizvođači šećera sve više ulaze u borbu za sirovinu sa proizvođačima etanola, koji takođe koriste trsku.

Srebro – godišnji rast cena 78 odsto

Rast cena počeo je u prvoj fazi pandemije, u proleće i leto prošle godine. Međutim, za razliku od zlata, koje ima vrlo ograničenu industrijsku upotrebu, srebro ima širu upotrebnu vrednost. Kao plemeniti metal koristi se u proizvodnji nakita, medalja, novčića, dok ima i industrijsku primenu, pre svega u medicini (zbog baktericidnih svojstava), proizvodnji električnih i elektronskih uređaja (zbog provodljivosti), pa čak i odeće (sprečavanje mirisa). Čak oko 50 odsto potražnje za srebrom potiče iz industrije, a ostatak od investitora. Upravo je industrijska upotreba srebra bila jedan od glavnih razloga koji je doveo do skoka cene. Zlato je, u istom periodu, poskupelo samo za 6,4 odsto.

Dodatni faktor, koji je takođe igrao ulogu u usponu cene srebra, predstavlja prelazak na zelene tehnologije, koje su podstakle rast potražnje za industrijskim metalima, poput srebra, koje se, primera radi, koristi u proizvodnji solarnih panela.

Soja – godišnji rast cene 88 odsto

Nakon šest godina niskih cena soje, i ova žitarica naglo je počela da poskupljuje tokom prošle godine. Nepovoljne vremenske prilike u većem delu zemalja koje soju proizvode, ukazuju na loš rod, dok u isto vreme kinesko ubrzanje ekonomije utiče i na sve veću potražnju za hranom za svinje. Samo od početka ove godine, soja je poskupela za petinu cene iz 2020. godine. Od semena mahunarki soje se proizvodi stočna hrana, ali ih koristi i prehrambena idnustrija. Sve više se pravi sojino ulje i mleko, sojino brašno, tofu, lecitin. Preparati od soje dodaju se, između ostalog, i u konzervirano meso i prerađevine. Potražnja soje je povećana i zbog sve većeg broja onih koji njom menjaju meso u ishrani.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu cena sojinog zrna prošle nedelje dosegla je 85,5 dinara bez PDV-a što je najviša ikada postignuta cena na Produktnoj berzi. dok je cena kukuruza ponovio rekord iz marta 2012. godine, navodi se u nedeljnom izveštaju. Za godinu dana cena soje je na Produktnoj berzi povećana za 103,57 odsto, što je značajno više od globalnog proseka. Inače, terminska tražnja novog roda prethodne nedelje bila je po ceni od 505 evra za tonu, ali ponuda nije bilo.

Sirova nafta tipa Brent – godišnji rast cene – 132 odsto

Sirova nafta, iako je procentualno skoro rekordno poskupela, jedna je od retkih berzanskih roba koja nije dostigla najviši nivo u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Očekivanja da će pad potražnje vezan sa zatvaranjima država dovesti do problema u kapacitetima za skladištenje nafte, gurnuli su kotacije mnogih naftnih ugovora ispod nule prošlog aprila.

Od tada, smanjenje proizvodnje o kom je odlučio OPEC, omogućilo je postepeno smanjenje svetskih zaliha nafte. Istovremeno, došlo je do određenog oporavka tražnje, čiji bi rast trebalo da se nastavi, zahvaljujući najavljenom okončanju pandemije. Od početka ove godine, sirova nafta tipa Brent poskupela je za 32 odsto, mada se poslednjih nedelja ta dinamika povećanja cena usporava. Više cene mogu podstaknuti povećanu proizvodnju američkih proizvođača škriljaca, dok je globalna potražnja za naftom, verovatno, blizu svog istorijskog vrhunca.

Kafa – godišnji rast cena 42 odsto

Sirovoj kafi je u prošloj godini naizmenično rasla i padala cena. Tokom ovog aprila je, međutim, cena naglo porasla, dostigavši najviši nivo u poslednje četiri i po godine. Kako je ovogodišnja berba kafe u Brazilu bila prilično slaba, to može rezultirati najvećim deficitom sirove kafe na tržištu, u istoriji. Prema procenama ekonomista koji su specijalizovani za promet sirove kafe, ubrzanje privrednog rasta od jedan odsto doprinosi dodatnom povećanju tražnje kafe. Godišnje se, kažu statističari, popije preko 400 milijardi šoljica kafe u svetu.

Pamuk – godišnji rast cena 64 odsto

Cene pamuka na berzi su, u poslednjih godinu dana, nešto niže od trogodišnjeg vrhunca. Povećana je tražnja, pre svega u Kini, ali iz zemalja najvećih izvoznika pamuka se može čuti da ova godina i neće biti baš posebno uspešna. I u Brazilu, kao i u SAD najavljuju lošiju žetvu.