Do privremenih poslova u Sloveniji uz pomoć države

Ugovore sa slovenačkim poslodavcima, posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u proteklih osam meseci potpisalo je oko 1.350 nezaposlenih, a zahvaljujući privatnim agencijama, posao u inostranstvu dobilo je 650 državljana Srbije.

U toku prošle godine, zbog epidemiološke situacije u regionu, uglavnom nije bilo posredovanja u zapošljavanju naših državljana u inostranstvu po zahtevima stranih poslodavaca. Izuzetak je bila Slovenija, s kojom je i tada, ali i sada, na snazi ostao sporazum o privremenom zapošljavanju. U toj zemlji Evropske unije, posredstvom NSZ, u toku 2020. godine ugovore o radu potpisalo je 1.620 nezaposlenih.

Što se tiče Nemačke, koja na godišnjem nivou, kako prenosi Süddeutsche Zeitung, vapi za 400.000 radnih imigranata, a među njima najviše za negovateljima, instalaterima klima-uređaja, logističarima i fakultetski obrazovanim ljudima, sporazum o posredovanju i privremenom zapošljavanju naših državljana NSZ je raskinula još pre godinu dana. Novi nije zaključen, prenosi list Politika.

Međutim, zapošljavanje preko granice, najčešće baš u Nemačkoj, ali i Hrvatskoj i Belgiji, omogućavaju i privatne agencije, a ne samo država, pa je tako, prema podacima Ministarstva za rad, od početka ove godine realizovano posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu za oko 650 naših građana. U NSZ otkrivaju da su naši radnici u Sloveniji najviše angažovani kao pomoćni radnici u različitim oblastima, u građevinarstvu, kao mašinski i radnici elektrostruke, a traženi su i vozači, zavarivači, radnici u ugostiteljstvu i turizmu.

U privatnim agencijama ističu da je kod nemačkih poslodavaca tražnja za medicinskim kadrom još izraženija nego ranije, dok se sve više traže i građevinski radnici – tesari, zavarivači, bravari, zidari, moleri, monteri, keramičari…

U Srbiji trenutno rade 124 agencije za zapošljavanje koje imaju licencu za rad. U prošloj godini posredovale su u zapošljavanju oko 1.000 naših građana u inostranstvu, a to je, ako se ta brojka uporedi s ranijim godinama, čak oko šest i po puta manje. Nadležni ipak apeluju na građane da ne odlaze na rad u inostranstvo samoinicijativno, posredstvom agencija koje nisu dobile dozvolu, kao i bez prethodno potpisanog ugovora o radu kojim im se obezbeđuje zaštita na radu u inostranstvu.

Kako se napominje, pre odlaska na rad u inostranstvo potrebno je da se zainteresovani dobro informišu i provere da li je agencija registrovana za posredovanje u zapošljavanju. Treba da saznaju i da li je u ugovoru koji potpisuju obezbeđena zaštita propisana Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koja podrazumeva legalno zapošljavanje u inostranstvu, odnosno obezbeđivanje boravišne i radne dozvole. Ugovor o radu potpisuje se pre odlaska na rad u inostranstvo, na srpskom jeziku (ili da ugovor bude dvojezični), kako bi kandidat za posao bio unapred upoznat sa uslovima rada u inostranstvu.

Međudržavnim sporazumima o privremenom zapošljavanju na zakonit način se uređuje postupak radnih migracija i reguliše status građana koja žele da se zaposle u inostranstvu. Država time, podsećaju nadležni, ne želi da motiviše ljude da odu na rad van zemlje, već da definiše prava i obaveze i nezaposlenih i poslodavaca.