Drastično smanjeno zapošljavanje mladih tokom procesa edukacije

Tokom 2020. godine u Evropskoj uniji je devet od 10 osoba uzrasta od 15 do 19 godina još uvek bilo u obrazovnom procesu (89,5 odsto), a što je starija starosna grupa, to je manji udeo mladih ljudi u obrazovanju. Tako se 49,5 procenata mladih u dobi od 20 do 24 godina, 14,4 odsto mladih uzrasta od 25 do 29 godina i 4,8 procenata onih koji imaju između 30 i 34 godina obrazovalo prošle godine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

„Mislim da 2020. godina nije najbolje odabrana godina za ovu vrstu analiza. Zbog pandemije korona virusa, ova godina je za mnogo toga bila ekscesna, pa tako i po mogućnosti za zapošljavanje mladih tokom procesa edukacije. Mladi se tokom obrazovanja najčešće zapošljavaju na privremenim i povremenim poslovima u uslužnim delatnostima, poput turizma, ugostiteljstva, prometa na malo i slično. Upravo su to bile oblasti koje je jako pogodila pandemija i gde se broj zaposlenih drastično smanjio“, ocenjuje za Biznis.rs predsednica Upravnog odbora organizacije Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia), Svetlana Kisić.

Ona je dodala da je smanjena mogućnost rada u tim oblastima jako pogodila i domaće studente koji su kroz rad u tom sektoru obezbeđivali sebi sredstva za plaćanje troškova školovanja.

„To se može videti iz analize Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), koja je sprovedena krajem prošle godine. Taj problem je istakla i rektorka Ivanka Popović u svom izlaganju na Kopaonik biznis forumu u maju ove godine, govoreći s kojim su se sve problemima suočili studenti tokom prošle školske godine“, istakla je naša sagovornica.

Istraživanje koje je pomenula pokazalo je da značajan broj mladih (više od polovine ispitanika) smatra da je pandemija negativno uticala na njihovo školovanje, što svakako ugrožava njihovo pravo na obrazovanje.

„Jedan značajan deo mladih nije imao online nastavu, a zabrinjavajuće su ocene mladih u odnosu na kvalitet online nastave. Jako mali procenat mladih smatra da je imao odgovarajući pristup obrazovanju, a većina smatra da će posledice pandemije biti negativne, što značajno utiče na njihove rezultate i ostvarivanje prava na kvalitetno obrazovanje, a konsekventno i rad. Donosioci odluka moraju kreirati sistem obrazovanja značajno višeg kvaliteta u novonastalim uslovima i ukoliko pandemija potraje duži vremenski period, kako bi se mladima obezbedilo pravo na kvalitetno obrazovanje“, zaključeno je u istraživanju KOMS.

Kada je reč o načinu na koji je pandemija uticala na rad i zarade mladih, odnosno na njihova prava u pogledu rada, zarada, zaštite na radu i slično, podaci iz upitnika KOMS govore da je značajnom broju mladih u Srbiji bilo ugroženo pravo na rad tokom pandemije (ili samo tokom vanrednog stanja), kao i da je oko trećina mladih imala ili ima strah od ugroženog prava na rad, odnosno strah od gubitka posla.

„U pogledu radnih obaveza, pandemija je uticala na značajan deo mladih i njihovu produktivnost. Za značajan deo mladih prihodi su opali tokom pandemije što je nezanemarljivo uticalo na njihov kvalitet života. Zaštita poslova mladih i njihovih zarada mora biti jedan od prioriteta donosilaca odluka u narednom periodu, posebno ukoliko pandemija potraje duže vreme“, još jedan je od zaključaka iz analize KOMS-a.

Najviše zaposlenih u Holandiji, a najmanje u Slovačkoj i Rumuniji

Tempo tranzicije iz škole na tržište rada, kako pokazuje istraživanje Eurostata, razlikuje se u državama članicama EU zbog uticaja nacionalnih sistema obrazovanja i osposobljavanja, kao i drugih faktora, uključujući karakteristike tržišta rada i kulturne odrednice. Recimo, u nekim zemljama mladi ljudi počinju da rade mnogo ranije nego u drugim, bilo u obliku studentskih poslova ili plaćenih praksi.

Prema podacima Eurostata u 2020. godini 18,4 odsto ljudi u dobi između 15 i 24 godina u EU se istovremeno obrazovalo i bilo zaposleno, dok je 2,5 procenata iste starosne grupe bilo u obrazovanju, ali nezaposleno, tražeći posao tokom studiranja.

„U poređenju sa 2019. godinom, broj mladih uzrasta između 15 i 24 godina koji su se istovremeno obrazovali i radili, smanjio se za tri odsto (sa 6,1 milion u 2019. godini na 5,9 miliona u 2020. godini). U međuvremenu, broj osoba u dobi između 15 i 24 godina u obrazovanju i nezaposlenih istovremeno se povećao za 16 odsto (sa 0,7 miliona u 2019. na 0,8 miliona u 2020. godini)“, navode autori istraživanja.

Među državama članicama EU, Holandija je imala najveći udeo učenika i studenata u uzrasta između 15 i 24 godina koji su bili zaposleni dok su još bili u obrazovanju 2020. godina (57,8 procenata), slede Danska (45,8 odsto), Nemačka (38,7 procenata) i Austrija (35,2 odsto). Nasuprot tome, prema podacima Eurostata, najmanji udeo zaposlenosti među učenicima i studentima u dobi od 15 do 24 godine zabeležen je u Hrvatskoj i Mađarskoj (obe po 3,3 procenta), Italiji (tri odsto), Slovačkoj i Rumuniji (obe po 2,5 procenata).

„Najveći udeo učenika i studenata uzrasta od 15 do 24 godina, koji su bili nezaposleni (što znači da su tražili posao i bili spremni za početak rada tokom studija), registrovan je u Švedskoj (12,1 odsto), zatim u Finskoj (9,5 procenata), Danskoj i Holandiji (obe po 6,3 odsto).

S druge strane, u Sloveniji, Italiji, Rumuniji, Češkoj i Hrvatskoj manje od jedan procenat učenika i studenata u toj starosnoj grupaciji bilo je nezaposleno“, obrazloženo je u analizi Eurostata.