DRI: Nije poznato kolika je šteta od vađenja šljunka iz Drine

Sa vodnog zemljišta Drine je u periodu od 2017. do 2020. godine prijavljeno vađenje 1.004.412 kubnih metara rečnih nanosa, od čega se na deo vodotoka nizvodno od hidroelektrane Zvornik odnosi više od 95 odsto, utvrdila je Državna revizorska institucija (DRI) Srbije.

Koliko je peska i šljunka zaista izvađeno iz ove reke tokom te četiri godine i kolika je šteta – nije poznato, jer bi, prema ovom izveštaju u to trebalo uračunati i nelegalnu eksploataciju – bar onu koju je vodni inspektor zatekao u 53 slučaja kada su „lica bez važeće vodne saglasnosti“ vadila pesak i šljunak iz Drine, prenosi Beta pozivajući se na sajt N1. 

DRI je sprovela reviziju svrsishodnosti „Upravljanje vađenjem rečnih nanosa iz reke Drine“ s ciljem da utvrdi „u kojoj meri su nadležni organi kroz planiranje, kontrolu i praćenje efekata vađenja rečnih nanosa obezbedili efikasno upravljanje vađenjem rečnih nanosa iz reke Drine, u cilju uređenja vodotoka uz istovremenu zaštitu prirode i životne sredine“.

Revizori su ukazali da način praćenja i obuhvat kontrole odobrenih aktivnosti vađenja rečnih nanosa nisu bili adekvatni. 

U periodu od 2017. do 2020. godine, izuzev vodnog inspektora, nije bilo obezbeđeno upoznavanje drugih organa nadležnih za kontrolu i praćenje aktivnosti u vezi sa izdatim vodnim saglasnostima za vađenje rečnih nanosa iz reke Drine, konstatuju, između ostalog, državni revizori.

„Nedostatak podataka o odobrenim aktivnostima vađenja rečnih nanosa iz reke Drine negativno je uticao na mogućnost da inspektori zaštite životne sredine i drugi organi, pored vodnih inspektora, planiraju i preduzimaju adekvatne mere praćenje i kontrole sprovođenja aktivnosti u vezi sa vađenjem rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reke Drine“, navela je DRI u izveštaju.

Utvrđeno je da je, sprovođenjem redovnog i vanrednog nadzora u periodu 2017-2020. godine vodni inspektor u 53 slučaja zatekao osobe bez važeće vodne saglasnosti u vađenju rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reke Drine.

„Ovim licima izrečene su mere zabrane obavljanja aktivnosti, ali nisu utvrđene količine izvađenih rečnih nanosa. Pokrenuti postupci pred nadležnim sudom i izrečene mere nisu odvratile lica od ponavljanja nelegalnih radnji pa je 13 lica više puta zatečeno u vađenju rečnih nanosa bez vodne saglasnosti. O otkrivenim slučajevima nelegalnog vađenja rečnih nanosa nije obaveštavana inspekcija zaštite životne sredine, zbog čega nije utvrđeno da li je tim aktivnostima naneta šteta po životnu sredinu i nisu preduzimane mere koje su u nadležnosti inspektora zaštite životne sredine“, navodi se u izveštaju DRI.

DRI je ukazala da reka Drina predstavlja značajan prirodni resurs šljunka zbog čega je i komercijalno vađenje rečnih nanosa veoma izraženo u priobalju ili sa sprudova uz rečno korito.

DRI je navela da je potrebno unaprediti upravljanje vađenjem rečnih nanosa u cilju uređenja vodotoka reke Drine i smanjenja nelegalne eksploatacije rečnih nanosa kroz efikasnije korišćenje postojećih kapaciteta i unapređenje kontrole.

„Donetim planovima vađenja rečnih nanosa nije obezbeđeno da se aktivnosti vađenja rečnih nanosa sprovode kontinuirano i u skladu sa potrebama za uređenjem vodnog režima reke Drine, zbog čega nisu stvoreni uslovi da se postojeći kapaciteti iskoriste na najefikasniji način za uređenje vodotoka reke Drine uz istovremenu zaštitu prirode i životne sredine“, piše u izveštaju.