EBRD: Kriza u Ukrajini preliće se i na Srbiju, očekuje se nova projekcija rasta BDP

Zamenik direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za ekonomiju, politiku i upravljanje Piter Senfi izjavio je u petak da kriza u Ukrajini trenutno ima ogroman uticaj po globalnu ekonomiju, evropske ekonomije, što će se preliti na region i Srbiju i dodao kako sumnja da će se ostvariti ovogodišnja projekcija rasta BDP-a Srbije od 4,3 odsto.

„U kojoj meri će kriza uticati na ekonomiju vrlo je teško reći u ovom trenutku. Pažljivo ovo analiziramo i uskoro ćemo objaviti novu projekciju za Srbiju i zemlje u regionu“, rekao je Senfi na predstavljanju EBRD Izveštaja o tranziciji za 2021-22. godinu: „Digitalizacija, nadogradnja sistema: isplativost sprovođenja digitalizacije“.

Prema kratkoročnoj projekciji EBRD-a za Srbiju, kako je naveo, procenjeno je da će se rast nastaviti, ali da sumnja da će se ostvariti poslednja prognoza EBRD iz novembra 2021. godine da će Srbija ove godine imati rast BDP-a od 4,3 odsto.

„Zbog toga što su se negativni rizici značajno povećali po sve naše projekcije za Srbiju, ali i bilo koju drugu zemlju“, kazao je Senfi.

Ipak, dodao je i da se Srbija ističe kao zemlja koja je najbolje u regionu izašla na kraj po pitanju BDP-a u vreme pandemije, ali se zapitao i da li ima ono što je potrebno da obezbedi dugoročni održivi rast.

„Srbija ima bolje rezultate u proseku nego zemlje u regionu i u odnosu na prosek EBRD-a, ali kaska za najnaprednijim zemljama EU. Oblasti na koje Srbija treba da se fokusira kako bi obezbedila dugoročni prosperitet je obklast upravljanja i zelene ekonomije“, rekao je on dodavši da kao najveće rizike po ovdašnji privredu vidi rast inflaciju, koja je delom odraz i globalnih kretanja, kao i rast javnog duga.

Podsetio je da EBRD ocenu prosperitetne, funkcionalne ekonomije daje na osnovu šest parametara, odnosno da ona mora da bude konkurentna, da se njome dobro upravlja, da bude zelena, inkluzivna, otporna i integrisana.

Senfi je ocenio i da je otpornost srpske privrede odraz njene široke strukture, koja ne zavisi od jedne ili dve industrje, te da je Srbija imala snažan rast u trgovini, turizmu, industriji, građevini, izuzev poljoprivrede koja se prošle godine borila sa sušom.

Smatra da je zato važno preneti investitorima da potencijal srpske ekonomije leži u mnogim oblastima.

Regionalni direktor za Zapadni Balkan i direktor kancelarije EBRD u Srbiji Mateo Кolanđeli je podsetio da je EBRD u Srbiji prošle godine uožila više od pola milijarde evra, a značajan deo je bio u oblasti digitalizacije.

Prema njegovim rečima, razvoj infrastrukture je neophodan kako bi se napredovalo na polju digitalizacije, podsetivši da je Srbija prva država u regionu u kojoj EBRD finansira uvođenje širokopojasnog interneta i to za više od 200.000 domaćinstava u oko 180 naselja u ruralnim sredinama.

Dodao je da je za taj projekat EBRD izdvojio 118 miliona evra kreditnih sredstava, a da je izdvojeno i još 35 miliona evra EU bespovratnih sredstava.

Naveo je i da EBRD započinje novi program za optimizaciju digitalizaciju procesa dobijanja dozvola za projekte OIE.

Kalođeri je kazao da EBRD radi i na jačanju srpskih kompanija i banaka putem digitalizacije, tako što će pojačati pristup finansiranju i veštinama.

U novom Izveštaju EBRD, koji se izrađuje već 28 godina i koji pokriva 38 zemalja u koje ta finansijska institucija investira, navedeno je da su ulaganje u digitalnu infrastrukturu i veštine prioritet za dalju digitalizaciju Srbije.

Kako je rečeno na predstavljanju Izveštaja u Narodnoj banci Sbije (NBS), za dalji napredak svake privrede, pa i srpske, ključno će biti prevazilaženje razlika u oblasti digitalnih usluga.

Podseća se da je proces digitalizacije ubrzano napredovao tokom pandemije izazvane korona virusom, kada su različiti sektori privrede u mnogim zemljama prešli na online način rada za svega nekoliko dana.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da je srpska centralna banaka među prvima prepoznala značaj procesa digitalizacije finansijskih usluga zbog čega je spremno, i infrastrukturno i regulatorno, dočekala izazove koje je donela pandemija.

„Srbiji nije bio potreban podsticaj, jer je digitalizacija gotovo deceniju jedan od naših strateških ciljeva. Niko nas nije vukao za rukav, vodio za ruku, pokazivao pravac. Prepoznali smo davno sve prednosti i opasnosti koje nosi moderno doba digitalizacije finansijskih usluga“, kazala je Tabaković.

Podsetila je da je NBS uvela najsavremeniji platni sistem za instant plaćanja, kao i veliki broj dodatnih servisa – poput instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima korišćenjem aplikacije za mobilno bankarstvo ili plaćanje računa skeniranjem QR koda.

Tabaković je navela da je tu i usluga prenosa novčanih sredstava samo na osnovu poznavanja broja mobilnog telefona primaoca novca.

„Korisnici finansijskih usluga u Srbiji, među prvima u Evropi, mogu da zaključuju i finansijske ugovore na daljinu, s obzirom na mogućnost njihove video-identifikacije“, kazala je ona.

O svemu što je urađeno u poslednjih deset godina, prema njenim rečima, najbolje govori podatak da se godišnji broj transakcija koje se izvrše upotrebom mobilnog bankarstva povećao 100 puta.

„Od početka rada Instant platnog sistema NBS, u njemu je izvršeno više od 82 miliona transakcija, a broj ugovora zaključenih na daljinu povećan je za 44.882 u odnosu na 2020. godinu, na 116.401“, kazala je guvernerka.

Tabaković je navela i da se više koristi i elektronsko bankarstvo, uz rast broja transakcija od 17 odsto za fizička lica i 36,3 odsto za pravna lica i preduzetnike.

„NBS testira i mogućnost za primenu različitih inovativnih tehnologija za potrebe svojih poslovnih procesa – poput blokčejn tehnologija i veštačke inteligencije. Koliko je to moguće, uredili smo i virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine“, zaključila je Tabaković.