EBRD očekuje privredni rast Srbije od šest odsto u ovoj godini

Evropska banka za obnovu i razvoj je revidirala svoju raniju prognozu za ekonomski rast naše zemlje iz septembra, sa tri na čak šest odsto bruto društvenog proizvoda u 2021. godini. Revizije prognoza nisu neuobičajene za velike bankarske institucije, rejting agencije i analitičke kuće, međutim one retko kad budu udvostručene, kao što je to sada slučaj.

EBRD očekuje da stopa rasta srpske ekonomija uspori na 3,5 procenta tokom 2022. godine, što je razumljivo nakon ovogodišnjeg naglog skoka ekonomskih aktivnosti nakon ublažavanja bezbednosnih i zdravstvenih mera tokom korona krize.

U prvom kvartalu 2021. godine srpska ekonomija je, kako se ističe u izveštaju banke, porasla za 1,7 procenata u odnosu na isti kvartal prošle godine, podržana snažnim razvojem građevinskog sektora, ali i rastom industrijske proizvodnje, trgovine, transporta i turizma.

Rast BDP u 2021. godini biće podržan dodatnim vladinim izdacima za zdravstvo, subvencijama za zarade i jednokratnim isplatama penzionerima i drugim kategorijama stanovništva, navodi se u dokumentu.

Ova međunarodna investiciona i kreditna institucija očekuje oporavak potrošnje u Srbiji nakon pandemije virusa Covid-19 i povećanje javnih investicija u skladu sa nastavkom ekspanzivne fiskalne politike. U tom kontekstu podseća da je vlada, nakon dva paketa podrške tokom prošle godine, usvojila dodatne mere fiskalnih podsticaja u iznosu od 4,5 procenata BDP (2,0 milijarde evra) za 2021. godinu.

Direktor EBRD za Srbiju i Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli) ističe da su u EBRD zadovoljni snažnim ekonomskim oporavkom Srbije. „Jačanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška dobro strukturisanim ulaganjima u saobraćajnu i ekološku infrastrukturu, kao i tranzicija ka zelenoj energiji biće ključni prioriteti za bolji rast nakon korona krize“, kaže Kolanđeli. 

Struktura ekonomije, s ograničenim prihodima od turizma i relativno visokim udelom osnovnih dobara u proizvodnoj strukturi, zaštitila je zemlju od dubljeg šoka. Kombinacija velikih vladinih paketa podrške i manje restriktivne mere zaključavanja tokom većeg dela godine, rezultirala je ekonomskom kontrakcijom od samo 1,0 odsto prošle godine, napominje EBRD.

Vlada je reagovala na pandemiju 2020. godine sa dva paketa pomoći ukupne vrednosti oko 13 procenata BDP (5,8 milijardi evra), koji su obuhvatili podršku zdravstvenom sektoru, subvencionisanje zarada, finansijsku podršku građanima, odlaganje poreza i podršku likvidnosti malim i srednjim preduzećima putem šeme kreditnih garancija, konstatuje se u izveštaju.

Javni dug se povećao za oko pet procentnih poena u 2020. godini, dostigavši 58 procenata BDP, navodi se u dokumentu.

Što se tiče rizika, prema oceni EBRD, oni su uravnoteženi i prvenstveno se odnose na tempo oporavka eksterne potražnje i brzinu sprovođenja projekata javne infrastrukture i strukturnih reformi.

Kada je reč o prognozi za ceo Zapadni Balkan, EBRD očekuje da će proizvodnja u ovom regionu porasti za 5,1 odsto 2021. godine, što je odraz snažnih rezultata u dosadašnjem delu godine i nastavka fiskalnih podsticaja.

Međutim, kontinuirana neizvesnost u vezi sa ograničenjem putovanja opterećuje izglede ekonomija zavisnih od turizma. Za 2022. godinu se predviđa usporavanje rasta regiona na 3,8 odsto.

Što se tiče pojedinačnih ekonomija na Zapadnom Balkanu, EBRD je povećala prognozu rasta Crne Gore za 3,5 procentnih poena (pp) u odnosu na septembar, na 6,0 odsto za 2021. godinu, u Severnoj Makedoniji očekuje rast od 4,0 procenta (povećanje za 1,0 pp u odnosu na septembar), za BiH projektuje rast od 3,5 odsto (za 0,5 pp veći), dok je prognoze za Albaniju ostavila na nepromenjenom nivou od po 4,0 odsto.