Ekološki projekti u termoelektranama i rudnicima dobra prilika za investitore

Savet stranih investitora (Foreign Investors Council – FIC) predstavio je nedavno Belu knjigu 2021, u kojoj su tradicionalno predstavljene ocene dosadašnjih rezultata i sprovedenih reformi u različitim sektorima srpske privrede, kao i konkretni predlozi za dalje unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji. Ove godine analiza je obuhvatila 54 segmenta privrede, a 50 kompanija članica FIC-a iznelo je ukupno 346 preporuka za poboljšanje poslovne klime.

Predsednik Saveza energetičara i profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, dr Nikola Rajaković, za Biznis.rs je istakao da preporuke u odeljku posvećenom energetici ostavljaju pozitivan opšti utisak, kao i da je pomenuti deo Bele knjige 2021 ukazao na većinu bitnih elemenata u sektoru.

„Smatram da je ’uvod’ trebalo jače da naglasi suštinu energetskog sektora u Srbiji, pa i u Evropi i šire, zato što energetska tranzicija nije sama sebi cilj, već je gotovo nametnuta posledicama koje elektroenergetika (termoenergetika) ostavlja, i već je ostavila u Srbiji. Potrebno je uz konstataciju lošeg stanja u rudnicima utvrditi sličnu dijagnozu i za termoenergetske kapacitete, koje je zbog starosti, a neke i zbog tehničke zastarelosti, veoma teško i skupo održavati u dobroj kondiciji“, naglasio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ovde ima mnogo prilika za investiranje, posebno u vezi sa ekološkim projektima u termoelektranama i rudnicima.

„Bez obzira na očekivano i sasvim izvesno, postupno smanjivanje udela proizvodnje električne energije iz uglja i zatvaranje starih termokapaciteta, ipak ostaje još pred nama dve ili tri decenije termoenergetika kao takva, sa svim otvorenim pitanjima. Pravilno je ocenjeno da je sektor obnovljivih izvora dobio ’vetar u jedra’ u dobrom smeru sa setom zakona donetim početkom ove godine. Ostaje kao otvoreno pitanje, na šta je ukazano, da se podzakonska akta i primena u praksi dovedu u ravan prihvatljive efikasnosti“, istakao je dr Rajaković.

Kako je dodao, već se u proceduri sticanja statusa kupca-proizvođača (prosumer/prozjumer) uočavaju, kako kaže, ’nepotrebne birokratsko-tehničke vratolomije’, koje usporavaju instalaciju solarnih panela na krovove kuća.

„Potrebno je ukazati da Ministarstvo zaštite životne sredine mora da intenzivira napore i finansijsku podršku za jačanje distribuirane proizvodnje iz obnovljivih izvora električne energije, jer lokalne zajednice često nemaju ni kadrovski ni finansijski kapacitet, a često ni volju, da se uhvate u koštac sa ovim važnim poslovima. Možda bi bilo dobro da se u okviru sistema podsticaja za obnovljive izvore (očekuje se uređivanje ove oblasti do kraja), pokuša da jedan od elemenata, koji se vrednuju u postupku aukcija bude i količina ukupne godišnje proizvedene energije, koja se mora plasirati na domaćem tržištu (na primer, 50 odsto)“, predložio je profesor Rajaković.

On smatra da bi investitori i u takvoj poslovnoj utakmici imali više nego dovoljno motiva za ulazak u energetsko tržište, imajući u vidu poslednji enorman rast cena električne energije.

„Možda treba propisati i minimalni prag za količinu energije koju je neophodno plasirati na tržištu Srbije. Čini se da je i plaćanje takse na ugljen-dioksid (CO2) nedovoljno apostrofirano. Naime, bilo ETS (Emission Trading System) ili CBAM (Cross Border Adjustment Mechanism) mehanizam kucaju na vrata sa ozbiljnim posledicama po termoelektrane i ceo sektor, i prilagođavanje takvim okolnostima je istovremeno i izazov i šansa za investitore. Oblast energetske efikasnosti je, po mom mišljenju, veoma dobro analizirana i uočene su ključne potrebe. Naime, donošenje modela ugovora od strane resornog Ministarstva neophodno je zbog eliminacije dvosmislenosti kod partnerstva javnog i privatnog sektora. Energetski sektor uglavnom je analiziran na način koji potencijalnim investitorima otvara poslovne šanse i garantuje dugoročnu održivost investicija“, zaključio je profesor.

Podsetimo, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila je da su najveći strukturni izazovi sa kojima će se suočiti privreda Srbije nedostatak radne snage i obezbeđivanje energetske stabilnosti.

„Strukturno i suštinski najveći izazovi su manjak radne snage i energetika“, naglasila je ona.