Ekonomisti očekuju da će ECB usporiti sa otkupom obveznica

Evropska centralna banka će početi sa usporavanjem kupovine obveznica za pandemiju u četvrtom kvartalu i možda neće iscrpeti celi program od 1.850 milijardi evra pre nego što se završi tokom sledeće godine, očekivanja su ekonomista koje anketirao Bloomberg.

Poboljšani ekonomski izgledi omogućiće kreatorima monetarne politike da smanje tempo kupovine sa 80 milijardi evra mesečno u septembru na oko 50 milijardi evra u martu, istaknuto je u ispitivanju. Odluka o prekidu programa, kako je trenutno planirano, očekuje se tek krajem godine.

„Bilo bi preuranjeno donositi odluku o prekidu programa hitnog otkupa obveznica u slučaju pandemije, ali smanjenje mesečnih kupovina je razumno – posebno pošto su se uslovi finansiranja poboljšali od juna“, rekao je Jerg Angele (Joerg Angele), viši ekonomista u Bantleon Bank AG.

Upravni savet Evropske centralne banke će sledećeg četvrtka (9.  septembra) održati sastanak na kome će odlučivati o politici otkupa u narednom periodu.

Takav potez usledio bi samo nekoliko nedelja nakon što je predsedavajući Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Povell) rekao da bi oporavak na tržištu rada u SAD i izgledi za inflaciju mogli omogućiti američkoj centralnoj banci da počne povlačenje stimulansa već ove godine.

Većina ekonomista u anketi ne očekuje da će ova kretanja uticati na ECB jer su se investitori već prilagodili ovom scenariju.

Usporavanje kupovine obveznica za odbranu od negativnih efekata pandemije, poput onog predviđenog, ostavilo bi ECB na oko 70 milijardi evra od potpune iskorišćenosti planiranog programa. Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) rekla je da ova institucija nije u obavezi da potroši sav novac sve dok su troškovi pozajmljivanja povoljni, piše Bloomberg.

Ispitanici su izrazili zabrinutost da bi poremećaji u lancu snabdevanja i u manjoj meri inflatorni pritisci i pretnja novim blokadama mogli da utiču na ekonomske izglede evrozone. Pokazatelji raspoloženja su nedavno opali, a potrošačke cene rastu godišnjim tempom od tri procenta, što najbrže u čitavoj deceniji.

Sledeće nedelje, ECB će predstaviti novi set prognoza, za koje su ekonomisti rekli da će ove godine pokazati brži rast i revizije naviše za inflaciju za 2021. i 2022. godinu, a potencijalno takođe za 2023. godinu. Čak i u tom slučaju, taj rezultat će verovatno biti daleko ispod cilja centralne banke.

S druge strane, eventualni ubrzani oktup obveznica do isteka programa „pokazao bi obnovljenu opredeljenost ECB da dostigne željeni cilj inflacije“, smatra Kjara Zangareli (Chiara Zangarelli), ekonomistkinja u Nomuri. Kao i neke njene kolege, takođe je predložila da se zvaničnici odmaknu od mesečnih iznosa programa i zamene ih „kovertom“ koja bi se mogla fleksibilno koristiti za odgovor na razvoj tržišta. 

Ali to nije rasprava predviđena za sledeću nedelju.

„Veća bitka oko kalibracije kupovine obveznica biće zakazana za decembar“, rekao je Pjet Kristijansen (Piet Christiansen), glavni strateg u Danske Bank: „ECB ima dovoljno vremena na da sačeka dodatne statističke podatke.“