Ekonomska neizvesnost u Avganistanu na vrhuncu

Ekonomiju Avganistana odlikuju “krhkost i zavisnost od pomoći“ iz inostranstva, ocenila je Svetska banka pre nekoliko meseci. Ekonomski izgledi sada su još nesigurniji, jer je vid buduće pomoći zemlji pod vlašću talibana uveliko neizvesniji. Avganistan ima značajne mineralne resurse, ali je politička situacija omela njihovu eksploataciju.

Zavisnost od pomoći je upadljiva. Podaci Svetske banke iz 2019. godine pokazuju da je razvojna pomoć bila na nivou 22 odsto bruto nacionalnog dohotka, što je blizu 22 odsto BDP. To je velika suma, ali je daleko manja od 49 odsto, koliko je Svetska banka evidentirala 10 godina ranije, prenosi BBC.

Sada su novčani tokovi pomoći pod znakom pitanja. Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (Heiko Maas) rekao je novinarima prošle nedelje da Berlin “neće dati ni centa ako talibani preuzmu zemlju i uvedu šerijatski zakon“. Ostali donatori takođe će pomno pratiti razvoj događaja.

Italijanski premijer Mario Dragi (Mario Draghi) rekao je da je G20 najprikladnija za omogućavanje “globalne saradnje“ kako bi se osiguralo da osnovna prava u Avganistanu budu zagarantovana. “Budućnost Italije sastoji se u odbrani ljudskih prava i zaštiti svih onih koji su se poslednjih godina izložili u odbrani ovih prava u Avganistanu. Države poput Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Turske biće deo ove globalne saradnje“, rekao je Dragi, prenosi Bloomberg.

EU će se “angažovati s lokalnim vlastima“ i pokušati da osigura da talibani poštuju ljudska prava, rekao je visoki predstavnik EU Josep Borel (Josep Borrell) nakon sastanka evropskih ministara spoljnih poslova. “Znam da to zvuči samo kao želja, ali iskoristićemo sve naše poluge“, naveo je Borel, dodajući da EU nije želela da napusti Avganistan.  

Krhkost ekonomije na koju upozorava Svetska banka ogleda se i u veoma visokom nivou potrošnje na bezbednost. Pre nego što su talibani preuzeli vlast, država je odvajala 29 procenata BDP za troškove bezbednosti, dok je prosek u zemljama sa niskim prihodima oko tri odsto. Osim problematične bezbednosti, ogromna korupcija takođe je razlog za izostanak poslovnih investicija iz inostranstva.

Izgradnja avganistanske vojske je bila toliko zavisna od SAD da su vojnici čak i platu dobijali od Pentagona. Često je taj novac, kao i velike količine goriva, odlazio u ruke korumpiranih zvaničnika koji su pravili „vojnike duhove“ kako bi prekrili nenamensko trošenje novca, navodi AP . Od oko 145 milijardi dolara koliko su SAD potrošile na ponovnu izgradnju Avganistana, 83 milijarde dolara je išlo na vojsku i policiju.

Prema podacima UN, u poslednje dve godine nije bilo najava novih greenfield investicija koje uključuju strana preduzeća. Svetska banka opisala je privatnio sektor u Avganistanu kao uzak. Zaposlenost je koncentrisana u poljoprivredi niske produktivnosti, od koje prihode ostvaruje oko 60 odsto domaćinstava. U zemlji takođe egzistira velika ilegalna ekonomija, od rudarstva do šverca i proizvodnje narkotika.

Ipak, avganistanska ekonomija porasla je od američke invazije 2001. godine. Uz napomenu da podaci nisu pouzdani, Svetska banka navodi da je prosečan godišnji rast bio veći od devet odsto u periodu od 2003. do 2013. godine. Nakon toga, rast se usporio, što se objašnjava nižim nivoom pomoći, na prosečnu stopu od oko 2,5 procenata između 2015. i 2020. godine.

Kineska namera da učestvuje u ekonomskoj saradnji sa Avganistanom izgleda da nije sporna, pre svega u eksploataciji nafte i bakra, ali malo toga je realizovano. Sada, nakon dolaska talibana na vlast ponovo su oživele priče o kineskim investiijama u minerale i infrastrukturu.  

Guverner centralne banke Avganistana izjavio je u sredu da ta zemlja ima oko devet milijardi dolara rezervi u inostranstvu i skoro „nula“ fizičke gotovine unutar zemlje. „Devizne rezervne Avganistana uglavnom se drže na stranim računima i verovatno su nedostupne talibanskim vladarima, ostavljajući zemlju sa očajnički niskim udelom dolara“, izjavio je Adžmal Ahmadi, koji je predvodio centralnu banku do ulaska talibana u Kabul, prenosi Tanjug, pozivajući se na Reuters.

On je na Twitteru napisao da je pod kontrolom centralne banke, pod nazivom „Da Avganistan Bank“ (DAB), oko devet milijardi dolara, od kojih se oko sedam milijardi dolara drži kao kombinacija gotovine, zlata, obveznica i drugih investicija u američkoj Upravi federalnih rezervi (FED).

Istovremeno, zvaničnici Pentagona saopštili su da američki komandanti koji rukovode evakuacijom sa aerodroma u Kabulu imaju cilj da organizuju poletanje jednog aviona na sat, odnosno da omoguće odlazak 5.000 do 9.000 ljudi dnevno. Broj američkih vojnika koji obezbeđuju evakuaciju je oko 4.000. Talibani su Amerikancima dali rok da napuste Avganistan do 11. septembra, navodeći da do tada neće ometati mirnu evakuaciju.