Električni automobili izbacuju „dizelaše“ iz igre

Udeo novih registracija dizel vozila u Evropskoj uniji opao je za 20 odsto u junu ove godine, dok je 2020. godine učešće automobila sa dizel motorima u ukupnom broju vozila iznosilo 28 odsto, preneo je FaZ.net.

Razlog za pad broja registrovanih dizelaša je taj što vozila sa ovim tipom motora ispuštaju znatno više štetnih gasova, pre svega oksida azota. Naime, istraživanja iz 2015. godine dala su rezultate prema kojima dizel automobili ispuštaju skoro četiri puta veće količine gasova koji zagađuju životnu sredinu nego što to čine autobusi gradskog prevoza.

Kakva je situacija u Srbiji i da li je došlo do pada potražnje za dizel vozilima, za naš portal objasnila je Aleksandra Graovac, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

„Na tržištu Srbije još uvek nije došlo do značajnijeg pada prodaje vozila sa dizel motorima, ali se ona svakako smanjuje. Polako raste prodaja modela na električni i hibridni pogon. Veliki pad prodaje vozila sa dizel motorima u Evropi je svakako vezan za značajnu podršku i subvencionisanje kupovine vozila na električni i hibridni pogon“.

U većem delu Evrope odgovornost i svest prema zaštiti sredine je na zavidnom nivou, te su i obrasci ponašanja drugačiji.

„Sve veći broj gradova i lokalnih samouprava sankcioniše ili zabranjuje ulazak u grad vozila sa motorima na dizel pogon. S druge strane, infrastruktura za punjenje električnih vozila je razvijenija i postoje uslovi za rast prodaje električnih vozila. Konačno, svest o zagađenju potpomognuta sistemskom podrškom, rezultirala je padom prodaje vozila sa dizel motorima“, kaže Graovac.

Kako je preneo portal Otkupvozila.rs, urađene su dve studije u Norveškoj i Velikoj Britaniji, i dizel vozila našla su se na meti kritike kao zagađivači vazduha. Dizel automobili, koji su u toku studije testirani u Norveškoj, proizveli su četvorostruko više oksida azota nego gradski autobusi i teretni kamioni u gradskoj vožnji.

S obzirom na to da Evropska unija razrađuje strategiju za zaštitu životne sredine, ne čudi što se iz proizvodnje povlače automobili sa dizel motorom. Zbog toga i najveća svetska fabrika dizel motora u Tremeriju u istočnoj Francuskoj prolazi kroz „remont“, te dizel motore zamenjuje električnim, preneo je Reuters početkom ove godine.

Prelazak sa dizel na električne automobile posebno je izražen u Evropi, gde je prodaja dizel vozila činila najmanje 50 odsto ukupnog broja automobila 2015. godine, prema podacima istraživačke grupe JATO Dinamics.

Najmanje 20 modela automobila više neće nuditi dizel verzije od ove godine, od Volkswagenovog Pola i Renaultovog Scenica do Nissanove Micre i Hondinog Civic-a, prema istraživačima statističke kuće IHS Markit, koji kažu da će 2021. biti „godina bez presedana“ u prelasku sa dizela, piše Reuters.

Italijanski proizvođač automobila Alfa Romeo najavio je da će preći isključivo na proizvodnju električnih vozila od 2027. godine, za kada je planirano gašenje aktuelnih generacija modela Giulia i Stelvio.

I u Sjedinjenim Američkim Državama je ovo pitanje na dnevnom redu, a posebno zanima i prvog čoveka Amerike Džoa Bajdena (Joe Biden), koji dekretom želi da promoviše elektrifikaciju američkog voznog parka, sa strožijim propisima o emisijama i ogromnim subvencijama.

O tome šta nas očekuje u budućnosti, i da li će dizel motori otići u istoriju, Graovac kaže: „Dugoročno, automobilska industrija svakako ide u pravcu sve veće ponude i proizvodnje vozila koja manje zagađuju. Na tom putu, proizvodnja i ponuda vozila sa dizel motorima, koji su najveći zagađivači štetnim oksidima azota i čađi, će se polako ali sigurno smanjivati, a kako pojedini proizvođači najavljuju, i sasvim ugasiti“.