Embargo na uvoz nafte iz Rusije malo izgledan

Dvodnevni samit lidera Evropske unije, koji počinje u ponedeljak po podne u Briselu, biće prilika da se postigne saglasnost o šestom paketu antiruskih sankcija.

Tačka spoticanja u razgovorima i dalje je predlog za uvođenje evropskog embarga na uvoz nafte iz Rusije, a ambasadori zemalja članica Evropske unije nisu uspeli da pronađu kompromis tokom vikenda.

Ambasadori su nastavili razgovore u ponedeljak ujutru, a visoki evropski predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) izrazio je nadu da će ipak biti postignut dogovor. „Mislim da ćemo danas posle podne moći da ponudimo sporazum šefovima država (i vlada) zemalja članica“, rekao je Borelj, prenosi Reuters.

Međutim, dan ranije predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) izjavila je da će zemlje EU nastaviti da uvoze rusku naftu.

„Ako u potpunosti prekinemo da kupujemo rusku naftu, predsednik Rusije Vladimir Putin će verovatno tu naftu, koju ne bude prodao EU, prebaciti na svetsko tržište gde će cene skočiti i za nju će dobiti još veći novac“, rekla je Fon der Lajen za MSNBC.

U pokušaju da ograniči ruske prihode od nafte, kako bi umanjila mogućnost Rusije da finansira vojnu kampanju u Ukrajini, EK je još pre nekoliko nedelja predložila zabranu uvoza. Ambasadori su tokom vikenda izmenili predlog, izuzimajući Mađarsku, Slovačku i Češku od obaveze da prestane sa uvozom putem naftovoda iz Rusije, budući da tri pomenute zemlje nemaju more i luke u koje bi mogle da dopremaju naftu.

Uprkos tome, iz Budimpešte, koja se najoštrije protivi uvođenju embarga nije bilo nagoveštaja da će stav Mađarske biti promenjen. Nemački ministar ekonomije Robert Habek (Robert Habeck) izjavio je u nedelju da evropsko jedinstvo „ponovo počinje da se ruši“, nakon neuspelog pokušaja diplomata da savladaju mađarski otpor, prenosi portal Investing.com.

Prema nacrtu zaključaka samita, lideri EU podržaće stvaranje međunarodnog fonda za obnovu Ukrajine posle rata, sa detaljima koji će biti definisani kasnije, a razgovaraće i o pravnim aspektima ideje da se u tu svrhu troši ruska zamrznuta imovina u Evropi. Lideri EU takođe će se obavezati da će ubrzati pomoć Ukrajini da izveze žito na globalno tržište, koristeći kopneni umesto pomorskog transporta.

Očekuje se da će EU postići sporazum o paketu zajmova za Ukrajinu u vrednosti od devet milijardi evra. Zajam uz komponentu malih grantova za pokrivanje dela kamata, trebalo bi da omogući Kijevu finansiranje vlade i isplate zarada za poslednja dva meseca.

U nacrtu je navedeno da će evropski lideri istražiti načine da obuzdaju rastuće cene energije. To uključuje mogućnost uvođenja privremenih ograničenja cena, smanjenje birokratskih uslova za uvođenje obnovljivih izvora energije i investiranje u povezivanje nacionalnih energetskih mreža preko granica kako bi efikasnije pomagali jedni drugima.

Ostali elementi najnovijeg, šestog, paketa evropskih sankcija nisu sporni. To su isključivanje Sberbanke iz međunarodnog sistema plaćanja SWIFT, zabranu ruskim emiterima u EU i proširenje liste sankcionisanih osoba i zamrzavanje njihove imovine. Kada je reč o zahtevu Ukrajine za članstvo u EU, prema nacrtu zaključaka, on će dobiti verbalnu podršku, ali ne više od toga.