Energetska kriza nuklearke i prirodni gas pretvara u „zelenu“ energiju

Nuklearna energija i prirodni gas su od sada „zelena“ energija – odlučili su poslanici u Evropskom parlamentu. Još pre početka ruskog napada na Ukrajinu, Evropska komisija je zbog energetske krize, u februaru predstavila plan da se prirodni gas i nuklearna energija klasifikuju kao „prelazne“ zelene investicije u određenim okolnostima.

Tada je ovaj potez izazvao žestoku polemiku, a ni sada, pet meseci kasnije, kada se globalna energetska kriza intenzivirala, odluka nije doneta uz saglasnost svih poslanika, ali je sa 328 glasova „za“ i 278 „protiv“ predlog ipak usvojen, piše Euronews.

Ova odluka bi mogla da oblikuje klimatsku politiku u godinama koje dolaze. U pitanju je klimatski okvir poznat kao „EU taksonomija“ koji ima za cilj da usmeri investicije ka projektima koji su u skladu sa ciljem bloka od 27 članica da bude klimatski neutralan do 2050. godine.

Kako piše Washington Post, pre ukrajinskog rata, uključivanje gasa u „taksonomiju“ su podržavale pojedine zemlje članice EU koje su smatrale da taj energent treba da posluži kao most u procesu odustajanja od fosilnih goriva i povećanja njihovih kapaciteta obnovljive energije. Evropski stručnjaci imaju podeljena mišljenja i dok jedni smatraju da ova odluka predstavlja prelazno rešenje, protivnici stavljanja gasa i nuklearne energije na listu „zelene energije“ zabrinuti su da bi to moglo podstaći dalja ulaganja u fosilna goriva i odložiti prelazak EU na obnovljivu energiju.

Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije objašnjava da nuklearke ne emituju nikakve zagađujuće materije u vazduh, za razliku od fosilnih goriva i naftnih derivata, a da je gas i ranije figurirao kao energent 21. veka i energent budućnosti i da od njega ne treba bežati.

„Nuklearke ne emituju nikakve emisije zagađujućih čestica ili gasova u vazduh. One imaju otpad koji se skladišti po strogim uslovima i na bezbedan način, po mogućstvu duboko u nekim podzemnim skladištima. Nuklearke su problem kada dođe do nekog ekcesa ili ako se otpad ne skladišti kako treba. U tim objektima su, međutim, najveće bezbedonosne mere, a i to su sada najsavremenije tehnologije koje postoje u svetu. Ne postoji nešto savremenije što može da bude ugrađeno u neki energetski objekat, a da nije pre toga ugrađeno u nuklearnu elektranu“, smatra Savić.

Kada je u pitanju gas, Savić kaže da ovaj energent jeste fosilnog porekla, ali da prilikom sagorevanja emituje minimalne količine zagađujućih materija.

Francuska se zalagala za označavanje nuklearne energije kao „zelene“, uprkos snažnom protivljenju Nemačke. Dve najbogatije članice EU našle su se u klinču oko izvora energije, jer ih jedna smatra „opasnim“, dok je druga rešena da gradi nove.

Nemačka je na putu da ugasi svoje preostale tri nuklearne elektrane do kraja ove godine i postupno izbaci ugalj do 2030. godine, dok Francuska ima za cilj da modernizuje postojeće reaktore i izgradi nove kako bi zadovoljila svoje buduće energetske potrebe. Berlin je prethodnih godina planirao da se u velikoj meri oslanja na prirodni gas sve dok ne bude zamenjen energetskim izvorima koji ne zagađuju.

Nemački zvaničnici su isticali da je nuklearna tehnologija opasna, napominjući da ostaje nerešeno pitanje šta učiniti sa radioaktivnim otpadom koji će trajati hiljadama generacija. S druge strane, ekolozi su kritikovali nemačko potenciranje prirodnog gasa, koji manje zagađuje od uglja, ali i dalje proizvodi ugljen-dioksid, glavni gas staklene bašte, dok sagoreva. Nemačka se pravdala da planira da koristi prirodni gas samo kao „tehnologiju mosta“ i da planira ga zameni alternativama koje ne zagađuju životnu sredinu, kao što je vodonik proizveden iz obnovljivih izvora energije do 2045. godine, što je krajnji rok koji je zemlja zacrtala da postane klimatski neutralna. S obzirom na aktuelnu situaciju i neizvesnost snabdevanja ovim energentom iz Rusije oni ulažu napor da se to desi što pre.

Bez kompromisa nema energetske sigurnosti za Srbiju

Prethodnih meseci i u Srbiji je bilo rasprava u javnosti o tome da li su nuklearne elektrane rešenje za energetsku bezbednost Srbije. To se nametnulo kao tema zbog buđenja evropske privrede iz Covid kome i energetske groznice koja je prodrmala svet, a samo se nadovezalo sa početkom invazije na Ukrajinu, zbog čega je Evropa rešila da se što pre distancira od ruskih energenata i ubrza proces prelaska na „zelenu energiju“.

Nuklearke su za jedne neprihvatljive, dok drugi poručuju da bez kompromisa nema energetske sigurnosti za Srbiju. Izgradnja nuklearnih elektrana u našoj zemlji zabranjena je zakonom, koji je donet 1989. godine, tri godine nakon katastrofe u Černobilju, i koji je i danas na snazi. Kako se najavljuje, ove godine bi trebalo da bude gotova nova strategija razvoja energetike, a od političara se moglo čuti da se razmišlja i o modularnim nuklearnim elektranama.

Profesor Ilija Plećaš je za Euronews Srbija izjavio da će praktično jedino nuklearna energija biti budućnost u narednih 300 godina.

„Oni koji ne budu razmišljali da svoju zemlju usmere ka nuklearnoj energiji vratiće se u kameno doba, jer neće moći ručak da skuvaju, a ni druge tehnologije neće moći da rade“, rekao je Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

Direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta, smatra da je nuklearna energija jedini način da se postigne energetska efikasnost i energetska stabilnost u Srbiji. On je pozvao američke kompanije „TerraPower“ i „Exelon Corporation“ da grade prvu nuklearnu elektranu u Srbiji. Naglasio je da su tehnologije koje primenjuju ove dve američke kompanije sa najpovoljnijim cenama i pružaju maksimalnu bezbednost i dodao da oni nude period od sedam godina izgradnje.

„Prisustvo Rusije u energetskom sektoru je veliko u Srbiji, i kao buduća članica EU, naša država treba da pravi partnerstva sa SAD i EU radi uspostavljanja energetske bezbednosne i sigurnosti i stoga je jako važno da projekat nuklearnog postrojenja bude zapadna tehnologija, kao i edukacija naših budućih kadrova. Modularne nuklearne elektrane su za sada kao tehnološka inovacija najbolje rešenje, stvaraju manje radioaktivnog otpadnog materijala, efikasnije su i mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu“, rekao je Basta za „Novi magazin“.

On smatra da je za Vladu Srbije izuzetno značajno da prvo ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.