EU finansira sedam projekata kroz balkanski investicioni okvir

Vlada Srbije predložila je sedam projekata za dodelu bespovratnih sredstava kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Ukupna vrednost predloženih poslova je 785,5 miliona evra, a bespovratno se traži 241,3 miliona evra, saopšteno je iz Ministarstva za evropske integracije. Upravni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan odluku o podršci donosi u decembru ove godine.

„Sveobuhvatnost predloženih mera i projekata jasno ukazuje da je njihov najvažniji cilj upravo ravnomerniji regionalni razvoj naše zemlje i otvaranje novih radnih mesta širom Srbije. Naš put ka Evropskoj uniji nije samo puko ispunjavanje merila i usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, već pre svega podrazumeva unapređenje uslova života svih naših, što je prioritet u radu ove vlade“, istakla je ministarka evropskih integracija, Jadranka Joksimović.

Predloženi projekti iz sektora transporta obuhvataju železnički i vodni transport u ukupnoj vrednosti od 125,2 miliona evra. U sektoru životne sredine predložena je intervencija na izgradnji i rehabilitaciji kanalizacionih mreža, odnosno glavnih kolektora u Jagodini, Pirotu, Požarevcu, Vršcu, Trsteniku, Smederevu i Pančevu u ukupnom iznosu od 45 miliona evra.

Iznos od 36,1 milion evra traži se za realizaciju Transbalkanskog koridora izgradnje dalekovodne interkonekcije između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, ali i za razvoj distributivne mreže električne energije. Joksimović je posebno ukazala na važnost projekta „Ruralni širokopojasni internet“ u oblasti digitalne infrastrukture, vrednog više od 30 miliona evra.

EBRD i WBIF za bolji pristup internetu u ruralnim područjima

Oko 90.000 domaćinstava i 600 škola i javnih institucija širom Srbije dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu zahvaljujući projektu digitalizacije koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

„Trenutno je samo 69 ​​procenata ruralnih srpskih domaćinstava povezano sa fiksnim širokopojasnim mrežama, u poređenju sa 85 odsto u urbanim sredinama (na osnovu podataka iz 2019. godine). Ovaj jaz značajno otežava pristup ekonomskim mogućnostima velikom delu stanovništva. Zatvaranja prouzrokovana pandemijom korona virusa pokazala su da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja na svim nivoima, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom“, navodi se na sajtu EU u Srbiji.

Kako se dodaje, čak i pre nego što je počela pandemija korona virusa, nedostatak širokopojasnih veza za seoske škole identifikovan je kao rastući problem za Srbiju.

„Jedna četvrtina svih učenika pohađa seoske škole, a poslednjih godina rast upisa u ruralnim regijama nadmašio je rast u svim ostalim školama. Bez odgovarajuće infrastrukture za brzi internet, seoske škole i njihovi učenici rizikuju da ostanu iza svojih vršnjaka u urbanim sredinama“, naglašeno je na internet prezentaciji EU u Srbiji.