EU fondovi i izvori finansiranja koji su dostupni poljoprivrednicima u Srbiji

Koliko su za našu poljoprivredu važni fondovi i izvori finansiranja koji su dostupni članicama Evropske unije, najbolje govore podaci o iznosima podrške koju su zemlje u komšiluku imale na raspolaganju u pretpristupnom periodu i u vreme kada su ušle u EU.  

Tako je Slovenija dok je imala status kandidata, iz EU za poljoprivredu i ruralni razvoj dobijala oko devet miliona evra godišnje, a kao zemlja članica iz EAFRD fonda namenjenom ruralnom razvoju dobijala je čak 130 miliona.

Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj

Umesto finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći koji sada naša zemlja koristi (IPARD), kao državi koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bio bi, između ostalog, i mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj.

Koliko bi srpska poljoprivreda iz te kase dobijala, teško je reći ali, recimo, Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje, a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, Rumunija umesto 193,5 miliona – čak 1,26 milijardi evra.

„Strukturni fondovi EU namenjeni poljoprivredi su najveći fondovi EU, recimo, pet do šest puta su veći od budžeta za istraživanje i inovacije, i zaista jeste šteta što nemamo pristup tom novcu za unapređenje konkurentnosti naše poljoprivrede“, izjavio je za Agrosmart izvršni direktor Evropske trening akademije (EUTA), Ratko Bojović.

IPARD bespovratna sredstva za poljoprivredu

U Srbiji se trenutno koriste sredstva IPARD programa iz IPA fonda za pretpristupnu pomoć, međutim, napominje Bojović, to je daleko manja finansijska pomoć od one koju imaju zemlje članice EU, a sa druge strane, kad su mali poljoprivednici u pitanju, problem je što to nije idealno dizajniran program za njih.

Po njemu, dva su ključna razloga za to. Prvi je likvidnost naših malih poljoprivrednika, zato što moraju da ulože 100 odsto novca u investiciju – kako sopstvenog kapitala, tako i/ili pozajmljenog novca iz banke, što u ovom slučaju podrazumeva kupovinu nove opreme ili izgradnju novih objekata, da bi nakon investicije dobili povraćaj od oko 50 odsto, dakle, kad se investicija završi.

Kako se ističe, neke zemlje u regionu su osnivale razvojne banke, koje su odobravale jako povoljne poljoprivredne kredite za proizvođače koji su potpisali ugovor o koriščenju IPARD sredstava. Kod nas je to više na komercijalnoj bazi, pa zavisi dosta od ponude samih banaka.

Bojović navodi i da su iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave o mogućem budućem avansom finansiranju IPARD projekata, gde bi korisnici mogli da dobiju do 50 procenata vrednosti odobrene podrške po rešenju o odobrenju IPARD projekta, ali tome bi trebalo da prethodi izmena zakonskog okvira, tako da tu olakšicu još nemamo u praksi.

„Drugi razlog je što naši mali poljoprivrednici nisu edukovani za pripremu ove dokumentacije, odnosno, prikupljanje velikog broja dokumenata i pisanje biznis plana, pa slabije konkurišu. Nažalost, ovaj program je i kasnio sa primenom nekoliko godina, tako da je od 175 miliona evra, koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, do sada isplaćeno samo oko 13 miliona. Ipak, danas je to jedna od mogućnosti koju ranije nismo imali“, smatra Bojović.

Horizon 2020 i Horizon Europe

EU odobrava podršku za poljoprivredu i preko drugih fondova, kao što je program za istraživanje i inovacije Horizon 2020, odakle se opredeljuje značajan novac za inovacije u poljoprivredi u celoj Evropi.

„Treba reći da smo tu uspešni. Istina, tu su direktni korisnici pre svega naučni instituti, fakulteti i kompanije koje se bave razvojem i primenom novih tehnologija u poljoprivredi, na primer Biosense i Dunav net. U budućem Horizon Europe programu, koji je nastavak H2020 programa, od 2021. do 2027. godine, blizu devet milijardi evra biće opredeljeno za poljoprivredu i bliske teme. Iz H2020 programa finansira se i projekat Strength2Food, iz oblasti Food Security, na kome učestvuje EUTA i to sa 30 partnera iz Evrope i sveta, uključujući i pet organizacija iz Srbije“, napominje Bojović.

Dodaje da ovaj petogodišnji projekat, koji se završava sredinom 2021. godine, pokriva tri oblasti: unapređenje kvaliteta ishrane u osnovnim školama, unapređenje sistema javnih nabavki (kako bi škole kupovale kvalitetnu hranu) i kratke lance snabdevanja hranom, odnosno, cilj je da mali poljoprivredni proizvođači prodaju svoje proizvode direktno školama, a kasnije i drugim javnim institucijama na lokalu.

Kroz EU PRO unapredili poslovanje mlekare

Program podrške Evropske unije razvoju opština – EU PRO doprineo je razvoju lokalnih samouprava u regionima Šumadije i zapadne, južne i istočne Srbije, a jedan od korisnika je porodična mlekara „Veličković“ iz Surdulice. Iz ovog programa EU vrednog 25 miliona evra mlekara je dva puta dobila podršku da unapredi poslovanje.

Po rečima Milana Veličkovića, vlasnika ove mlekare, najpre je iz EU PRO programa dobijeno 25.000 evra za investiciju u veliku komoru za izvoz u kojoj mogu da stanu dva šlepera sa pokretnim liftom.

„Do tada smo izvozili kombijem manje količine, a kada smo dobili ovu hladnjaču, počeli smo da izvozimo šleperom. To nam je smanjilo troškove transporta i omogućilo bolju zaradu. Sve smo uspešno realizovali i EU PRO je u nama prepoznao partnera. Drugi put smo dobili dvostruko veću podršku i nabavili opremu za pakovanje maslaca, topljenog sira i krem sira u količinama 10 do 20 grama. To nam je obezbedilo i nove kupce i bolji plasman“, naglasio je on.

Najveći razlog za nizak stepen iskorišćenja dostupnih EU fondova i programa za razvoj srpskog agrobiznisa je, smatra Veliković, neinformisanost i nedovoljna edukacija poljoprivrednika, naročito u nerazvijenim područjima Srbije.