EU I KINA- I EKONOMSKI PARTNERI I RIVALI Od sve većeg investiranja ove zemlje u EU na dobitku je Zapadni Balkan, ocenjuje MAT

Osveženom agendom za saradnju sa Kinom Evropska unija je ovu azijsku zemlju označila prošle godine kao partnera za saradnju na nekim, ali i kao rivala na drugim područjima, ocenjuje ekonomista Ivan Nikolić u analizi „Kina kao ekonomski partner ili sistemski rival Evropi“, objavljenoj u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Od početka osamdesetih godina prošlog veka Kina sprovodi strategiju ulaganja kojom i državna i privatna preduzeća podstiče da ulažu u strateške sektore u inostranstvu, dok u poslednje vreme ona počiva, podseća Nikolić, na dva stuba- inicijativa za povezivanje „Jedan pojas, jedan put“, i industrijska strategija „Made in China 2025“. Cilj je da se održi visoka stopa privrednog rasta i da se internacionalizuje uticaj zemlje.

Stok neto ulaganja između Evropske unije i Kine i dalje je ubedljivo u korist EU, pokazuju platnobilansni podaci Evrostata, statističke kancelarije. U pogledu stranih direktnih investicija 27 članica EU su spram Kine značajan neto poverilac, naročito ako se posmatraju najrazvijenije države članice EU, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Francuska, Italija, piše ekonomista i osvrće se u analizi i na našu zemlju:

„Udeo neto stranih investicija Kine u ukupnom neto prilivu stranih direktnih investicija Srbije, od 2010. do juna ove godine, iznosio je 4,6 odsto ili 1.678,7 miliona evra. Od 2015. udeo je dvocifren. U prvom polugodištu ove godine kineske investicije već čine 15,3 odsto ukupnog neto priliva stranih direktnih investicija. Jedino je Holandija bila bolje plasirana po vrednosti ulaganja u našu zemlju“, podseća autor.

Evropska unija, kao geopolitički igrač, prema njegovom mišljenju, ispoljava ozbiljne nedostatke u saradnji sa Kinom. Jedan od njih je i to da članice mogu sa Kinom da sarađuju i bilateralno, što može da predstavlja rizik po jedinstveno delovanje EU.

Otuda i tvrdnje iz Evropske komisije da njih niko nikada nije obavestio ni o jednom od memoranduma o razumevanju koje su države članice potpisale sa Kinom.

Drugi ozbiljan izazov jeste slabost administracije EU, koja je po mnogo čemu nedorasla kineskom centralističkom modelu odlučivanja, ukazuje Nikolić, ali i naglašava da su kineske investicije većim delom pozitivno uticale na evropske ekonomije. Podstakle su rast bruto domaćeg proizvoda i doprinele otvaranju novih radnih mesta.

Investiranje sve više zahvata i strateški bitne sektore, što pokazuje struktura ulaganja u EU od 2000. do 2019. godine. U tom periodu ulaganja u promet i infrastrukturu iznosila su 29,1 odsto, u informacione i komunikacione tehnologije 12,4, u automobilski sektor 14,1, a u sektor nekretnina i ugostiteljstva 11,2 procenata.

„Vlasništvo nad tradicionalnom infrastrukturom nesumnjivo ima nacionalnu i stratešku važnost. E to već jeste nešto što unosi strepnju i nervozu među evropske zvaničnike“, smatra Nikolić.

Tu su i rizici da se kineska preduzeća ne pridržavaju rigoroznih ekoloških standarda EU a nije zanemarljivo ni to da iza više od polovine ulaganja, stoje kineska državna preduzeća. To se kosi i sa zakonodavstvom EU u pogledu funkcionisanja slobodnog tržišta.

Kada je reč o najbitnijim političko-ekonomskim interesima Evrope od jače saradnje sa Kinom, na prvom mestu, po autoru analize, jeste politički aspekt. Kineska ulaganja u EU, kako navodi, podstiču zajedničke interese kroz snažnije bilateralne odnose, a istovremeno doprinose miru i bezbednosti u susednim državama EU, zemljama u razvoju, među kojima je i region Zapadnog Balkana.

Ekonomska korist je, ipak, šira, jer saradnja povećava međunarodnu kreditnu sposobnost i olakšava privredni rast, kako zemljama EU, tako i njenom okruženju. Time je i Zapadni Balkan na dobitku. Vrednost evra jača zbog konverzije kineskih deviznih rezervi radi kupovine imovine nominovane u evrima i širi se trgovinska razmena inicijativom „Jedan pojas, jedan put“, uz smanjenje transportnih troškova usled poboljšane povezanosti. Tome doprinosi unapređena železnička, putna, pomorska i vazdušna infrastruktura, a pojednostavljuju se carinske procedure što skraćuje i olakšava trgovinu, smatra Nikolić.

I sama EU ima koristi od najnovijih tehnologija koje proizvodi Kina, jer diverzifikuje rizike vlasništva stranih kompanija i tako smanjuje moguću zavisnost od bilo koje pojedinačne zemlje ili kompanije.

Ekonomsko-politički rizici i koristi Evrope od saradnje sa Kinom su mnogostruki i višedimenzionalni, zaključuje Ivan Nikolić.